НЕПРИСТОЈНИ ЗАХТЕВИ ХРВАТА: Не траже само „Јадран“, траже милијарде и чипке!

Хрватски министар вањских послова Гордан Грлић Радман је казао да брод „Јадран“ није једина имовина коју Хрватска тражи назад од Црне Горе, те да имају документацију која оправдава њихове захтјеве. Истакао је и да не успоравају претприступни процес Црне Горе, већ да се сваком поглављу мора приступити пажљиво и прецизно утврдити да ли су испуњена.

Што се тиче брода „Јадран“, Грлић Радман је казао да је то питање постало у Црној Гори на неки начин лигхт мотив, али да није само брод проблем, већ и друга имовина.

„А гдје је сва она имовина која је отета, која је продана или дата некоме? Па то је војна сукцесија која је документована. Ми имамо интерактивне мапе, документе који могу то утврдити. Једно су политичке изјаве, а друго оно чиме располажемо. И знамо када је, у ком тренутку отишло у Црну Гору. Нестало је доста пловила под окриљем ноћи, рецимо једна подморница нашла је пут преко једне државе у једну другу државу, војна болница и тако даље. Ми имамо то све записано и ради се о имовини вриједној више од 2,7 милијарди долара,“ казао је Грлић Радман.

Како је објаснио то је утврђено 1991. године, и тачно знају чиме су располагали, на дан 31. 05. 1990. године у Хрватској.

„Имали сте негдје отприлике око 207 тих пловила, а 30-ак сте имали у Црној Гори. И сад имате годину касније гдје је све обрнуто. Значи, 207 у Црној Гори, а 30-ак у Хрватској. Дакле, ми имамо те податке и то је наша позиција, не треба да скупљамо никакве потписе,“ казао је Грлић Радман.

Говорећи о неким поглављима и њиховом стопирању, хрватски министар објашњава да она поглавља која су захтијевала посебну пажњу не могу се само тако затварати, јер постоје некакви геополитички разлози.

„Ту се мора прецизно видјети о чему се ради. А и код 14. поглавља треба утврдити праве разлоге. Није ствар у томе да се поглавље затвори или не затвори, него треба га добро проучити. То је наша препорука и другима. Јер имам осјећај да се некако пребрзо затварају та поглавља. Ми немамо отворена питања, него имамо питања владавине права. Темељна питања, вриједносна питања, која су питања Европске уније, саме заједнице вриједности. Дакле, овдје се ради о томе да се нешто мора ипак испоручити,“ поручио је Грлић Радман.

Свака држава, каже, сходно својим разлозима, може аргументирано и суверено дати своје мишљење везано за одређено поглавље.

Питање хрватске мањине кључно, имамо осјећај да се затире хрватски идентитет

На питање да ли ће и статус хрватске заједнице у Црној Гори утицати на то да Хрватска блокира европски пут Црној Гори, Грлић Радман је одговорио да нема блокирања, већ само потребе да се суштинска питања владавине права, људских и мањинских испуне.

„Ја вам могу рећи да је то код нас увијек прво питање: положај хрватског народа у Црној Гори. И увијек истичемо да имамо осјећај да се затире хрватски идентитет лагано и врло дискретно. Ево, рецимо, задње што је било, говор о Добротској чипки, гдје се, рецимо, уопште не говори о томе да је она имала своје хрватско поријекло,“ казао је Грлић Радман.

Како је додао, оне које су радиле ту чипку биле су Хрватице, а касније и друге, Српкиње и Црногорске.

Када се представљао и промовисао значај ове културне баштине, како је замјерио, није се поменуло то хрватско поријекло.

„Коме то смета? Па то само, чини ми се, придоноси још бољем психолошком осјећају и Хрвата овдје, и они се осјећају, наравно, да су своји на своме. Имате водиче у тим туристичким заједницама гдје не говоре ништа, рецимо, о црквама које су католичке, или се не говори о неким другим споменицима које су хрватска баштина, то није добро,“ казао је он.

Што се тиче повратка одузете имовине, ту је поглавље 23, реституција и ту ће, како је нагласио, инсистирати на повратку одузете имовине која се не враћа, а враћена је посебним законима Албанцима и Србима.

„Значи, свима је одузимана та имовина, али ако је свима враћена, а Хрватима није, онда је то нека порука“, закључио је хрватски министар.

РТЦГ