ДА ЛИ ЈЕ СВЕ ПОЧЕЛО МНОГО ПРЕ БЛОКАДА? Бодирога, Григорије, Куштров и немачка веза у истој политичкој причи

Дејан Бодирога, који данас очекује подршку српских гласача преко тзв Студентске листе, своје крајње сумњиве послове и личне и пријатељске везе изградио је много пре почетка блокада, са људима који дужи временски период најављују политичке промене у Србији.

Његов дугогодишњи пријатељ, владика Григорије, још је 2021. најављивао да окупља људе за промене у Србији, истичући као пример поједине министре црногорске владе, а Бодирогин пословни партнер Вељко Куштров помињан је уз истог владику као посредник према немачким политичким круговима. Из Црне Горе потом је стигла и отворена подршка блокадерима, коју је упутио бивши премијер Здравко Кривокапић, чиме се и сам укључио у политички сукоб у Србији.

Григорије је неку врсту блокада и насилне промене власти у Србији, говорио још у јануару 2021. на Њузмакс Адрији, објашњавајући да жели да окупи тридесет, а ако буде могуће и триста људи, који би се ангажовали за Србију и изградњу система који неће зависити од једног човека. Иако је његов статус такав да не завређује ни звање владике, овај бизнисмен који је више у цивилном оделу него у мантији, отворено је стао уз блокадере у Србији,

На питање где ће те људе пронаћи одговорио је да их је већ нашао, а као добар пример навео је младе министре који су се из Јапана, Америке и Европе вратили у Црну Гору. Владика је, дакле, већ тада јавно говорио о окупљању људи који би мењали прилике у Србији и за узор узимао кадрове суседне државе, па његова каснија подршка блокадерима има предисторију коју је сам изложио.

Исте године, у августу, црногорска „Побједа“ писала је о припремама за оснивање странке коју би, уз Кривокапићеву подршку, предводио Милојко Спајић, а у тим припремама појавила су се имена Григорија и Куштрова. Према изворима тог листа, замишљена је прозападна странка са ослонцем на СПЦ, односно одвојено крило које само користи име Српске православне цркве, по угледу на европске демохришћане, за коју је требало обезбедити и подршку немачког ЦДУ.

Григорију је приписано успостављање контакта са високопозиционираним функционером те странке, Куштрову учешће у лобирању, а наведено је и да се Кривокапић тих недеља два пута састао са владиком. У опису који је објавила „Побједа“ свако од њих имао је место у политичком послу, од окупљања око будућег страначког лидера до тражења ослонца у Немачкој.

Са тим Куштровом Бодирога је још 2018. узео у закуп требињски хотел „Платани“, заједно са летњом баштом и кафићем „Круна“, о чему је „Требиње лајв“ известио у фебруару, а затим поново у јуну, уочи отварања баште. Куштров је представљен као привредник пореклом из Требиња који живи у Београду и послује преко фирме „Frontier Advisory“, док његов професионални профил бележи претходни рад у „Дојче банци“ и „Морган Стенлију“. Бодирогу са Григоријем повезује још старији однос, о којем је владика сам говорио у интервјуу из 2020, присећајући се дружења из времена кошаркашеве играчке каријере и објашњавајући: „Био сам његов духовник, али је био и он мој“.

Кривокапић је 23. децембра 2024. студентима у протесту у Србији поручио да истрају „слободоумно, достојанствено и храбро“, преузимајући на себе улогу политичког навијача у суседној држави, у којој се одавно преплићу и контакти његовог ранијег окружења. Григорије је у марту 2025. у „Радару“ блокадерске активности представио као „образац деловања који сада ваља следити“, дајући свом опредељењу облик препоруке целокупном друштву. Бодирога је у истом периоду учествовао на протестима у Новом Саду и Београду, а прихватањем кандидатуре на тзв. студентској листи своју подршку претворио је у непосредан изборни ангажман.

Кривокапићево сврставање уз блокадере може се оценити као јавно политичко мешање бившег премијера суседне државе, а Григоријево позивање на црногорске министре показује одакле је узимао примере када је објашњавао своје планове за Србију. Бодирога сада пред грађане излази као кандидат који тражи право да одлучује у Народној скупштини, па уз своје име и спортски углед мора да понуди и сопствени политички став.

Колико дели Григоријеве замисли, како гледа на подршку коју блокадерима упућује Кривокапић и да ли црногорско искуство сматра узором за Србију, питања су која његова кандидатура поставља сасвим непосредно, јер се на изборима одлучује о политици коју ће водити изабрани представници.

Васељенска