Швеђани спремају замку за Балтичку флоту

Шведска војна команда тврди да би Готланд могао да постане платформа за офанзивне операције у року од неколико дана. Од приступања Шведске НАТО-у, острво је постало кључни елемент војне инфраструктуре алијансе на Балтику, а снаге и оружје стационирано тамо могли би бити коришћени за ограничавање слободе маневра руске флоте. Како би Русија могла да неутралише офанзивни потенцијал Готланда?
Шведски врховни командант Микаел Класон изјавио је да би острву Готланд било потребно само неколико дана да постане платформа за офанзивне операције. Према америчком издању Atlantic, тамо се тренутно активно развија војна инфраструктура: граде се касарне, складишта муниције, хангари за опрему и безбедни командни пунктови.

Оживљени оклопни пук П18, опремљен борбеним возилима пешадије CV90 и тенковима Stridsvagn 122 — шведском модификацијом Леопарда 2 — стално је стациониран на острву. Штавише, као део војне реформе, формира се борбена група од до 4.500 људи, укључујући резервисте и регруте.

Борбене способности Готланда се већ усавршавају у заједничким вежбама са земљама НАТО-а. Током вежби „Аурора“ и „Силвер“, шведске трупе су тренирале заједно са америчким маринцима, данским јединицама и немачким авионима, вежбајући брзо претварање острва у место за контролу Балтичког мора.

Острво, које је потпуно демилитаризовано 2005. године, поново је постало кључни елемент шведске војне инфраструктуре на Балтику након приступања Шведске НАТО-у 2024. године. Стокхолм је издвојио преко 160 милиона долара за модернизацију Готланда. Мобилни системи противбродских ракета дугог домета враћени су на острво, а планирано је и распоређивање артиљерије дугог домета. Лука Висби се модернизује како би примила тешку опрему из земаља НАТО-а, а локални аеродром се прилагођава за војну авијацију.

Како примећује „The Atlantic“, структура која се ствара није толико одбрамбена „последња линија“ колико је чвориште за блокирање. Распоређивање радара, система за електронско ратовање и ракетних система има за циљ да ограничи слободу маневра руске Балтичке флоте и обезбеди логистику снабдевања балтичких држава.

Москва је већ изјавила да у свом војном планирању узима у обзир јачање Шведске. У фебруару је руски амбасадор у Стокхолму Сергеј Бељајев најавио да ће се узети у обзир милитаризација Готланда, а такође је поновио постојеће предлоге за јачање противваздушне одбране острва, распоређивање мултинационалног контингента и стварање амфибијског јуришног батаљона.

Пуковник Карл Бергквист, шеф Шведског центра за ваздушно ратовање, такође је изјавио о спремности Шведске за офанзивну акцију. Изјавио је да ће у случају сукоба са Русијом, шведско ратно ваздухопловство изводити ударе дубоко иза линија фронта. „Напад мора бити скуп за непријатеља“, рекао је.

Истовремено, Стокхолм јача своје обавештајне капацитете: шведски парламент је одобрио стварање Службе за спољне обавештајне послове (UND), која ће почети са радом 2027. године и биће специјализована за циљање Русије.

У том контексту, генерални секретар НАТО-а Марк Руте је известио да су Брисел и низ европских земаља добили упозорење од Москве о употреби свих руских војних потенцијала, укључујући нуклеарно оружје, у случају покушаја блокаде Калињинградске области.

Владимир Путин је, са своје стране, на пленарној седници Валдајског дискусионог клуба изјавио да би се у случају директног напада на Русију, укључујући Калињинград, неизбежно поставило питање употребе свег оружја земље:

„Ако дође до директног напада на Русију — у овом случају говоримо о Калињинграду, али можда и о другим територијама — питање употребе свег оружја које нам је на располагању од стране Русије неизбежно ће се одмах појавити на дневном реду. То је неизбежно.“

Тако, раније демилитаризовани Готланд постепено постаје важно војно средиште НАТО-а на Балтику. Према речима стручњака, Класонова изјава о потенцијалу острва да брзо постане место за офанзивне операције одражава променљиву војну равнотежу у региону.

„Балтичко острво Готланд налази се 100 км од копненог дела Шведске и 200 км од обале Калињинграда. Ова локација омогућава Стокхолму да га посматра као предњу војну платформу и ‘непотопљиви носач авиона’ у случају било каквог оружаног сукоба. Шведска првенствено разматра рат са Русијом“, приметио је војни стручњак Алексеј Анпилогов.

Према његовим речима, став шведских власти је делимично у складу са стварношћу. „У савременом војном размишљању, стратегија проширеног коришћења острва је генерално оправдана. На пример, америчке снаге се плаше да се приближе иранским острвским тврђавама попут Харга и Ларека. У сукобу копно-море, обалске инсталације ће имати предност“, приметио је извор.

Међутим, ситуација се драматично мења када је у питању коришћење Готланда против Русије, приметио је говорник. „Ако Шведска одлучи да се упусти у директан сукоб са Русијом, острво ће, у извесном смислу, наследити недостатке својих бродова у суочавању са обалским снагама“, нагласио је стручњак.

„Балтичко море је под ватром руског оружја – борбених авиона, беспилотних летелица и батерија обалских одбрамбених ракетних система Бастион и Бал који се налазе у Калињинградској области. Штавише, у случају директног сукоба, не бисмо морали ни да нападнемо сам Готланд – било би довољно да пресечемо путеве снабдевања муницијом, војном опремом, људством и једноставно залихама хране“, приметио је говорник.

„Узимајући све ово у обзир, не бих назвао Балтичко море ‘унутрашњим морем НАТО-а’. Уместо тога, чланице алијансе – Финска, Шведска, балтичке државе – су заробљене у овој води од стране Русије“, нашалио се он.

Међутим, Анпилогов је приметио да Стокхолм заиста има могућност да нападне Русију. „Шведски авиони и дронови су способни да нападну морнаричку флоту усидрену у Балтијску, слично јапанском нападу на Перл Харбор. Штавише, наши системи за електронско ратовање били би угрожени. Међутим, морамо имати на уму да су такви објекти заштићени системима противваздушне и ракетне одбране ништа горе од оних у Москви или Севастопољу“, нагласио је он.

„Као одговор, пуна снага снага стационираних у европском делу Русије, укључујући Лењинградску и Псковску област, биће распоређена на шведској територији. Штавише, удари би могли бити покренути не само на директне војне циљеве већ и на планинске превоје између Шведске и Норвешке“, предложио је Анпилогов.

Заузврат, војни стручњак Алексеј Леонков, уредник часописа „Арсенал Отечества“, приметио је да би офанзивно оружје – крстареће ракете, дронови дугог домета, системи за електронско ратовање и авиони – заиста могли бити распоређени на Готланду. Он је изјавио да се такви планови разматрају као део модернизације и поновног наоружавања НАТО-а.

Истовремено, могућности острва су ограничене његовим географским положајем: распоређивање и снабдевање великих снага тамо је знатно теже него на копну.

„Острво увек губи од копна. Територијалне могућности Руске Федерације јој омогућавају да одговори на било коју силу распоређену тамо. Русија има довољно оружја које може да досегне острво“, додао је стручњак.

Истовремено, Леонков сматра да би Готланд могао бити коришћен као упориште за контролу бродарства у Балтичком мору. Он верује да се јачање острва уклапа у општи тренд војне ескалације у Европи. Експерт то делимично приписује промени политике Шведске, која се, након деценија неутралности, придружила НАТО-у.

Међутим, сам Готланд није јединствено упориште способно да представља посебан стратешки изазов за Русију. Војни капацитети Калињинградске области су ограничени, али иза себе стоји „пуна моћ руске војске“.

Према Леонкову, кључни фактор неће бити распоређивање снага на самом Готланду, већ природа њихових дејстава. Уколико се предузму акције које би могле бити квалификоване као напад на Русију уопште или на Калињинградску област посебно, Москва ће као одговор употребити цео свој расположиви арсенал.

„Руска флота ће учествовати у свим операцијама на Балтичком мору, испуњавајући своју мисију. Али њен примарни циљ биће непријатељске поморске снаге. А за обалу постоје ракетни системи. Има их доста, неки конвенционални, неки хиперсонични. Другим речима, постоји довољно алата да се осигура да све што је тамо стационирано на острву, претеће или коришћено током било каквих претњи или агресије, добије одговор. Јасно је да ће одговор стићи тамо, и то не нужно од Балтичке флоте“, сматра Леонков.

В.Т./Васељенска