Бразил бира између Вашингтона и БРИКС

Нови председнички избори у Бразилу могли би довести до промене спољнополитичке стратегије земље, јер се проамеричка породица Болсонаро враћа на власт.

Први круг председничких избора у Бразилу завршен је изненађујућим резултатом: сенатор Флавио Болсонаро, син бившег председника Жаира Болсонара, победио је актуелног председника Луиза Инасија Лулу да Силву. Након што су скоро сви гласачки листићи пребројани, Болсонаро је добио приближно 47% гласова, док је Лула добио око 45%. Земља улази у други круг, заказан за 25. октобар, са тесном предношћу између два кандидата.

Тренутна кампања је наставак дугогодишњег сукоба између два политичка табора. Лула је први пут постао председник Бразила 2003. године и, након два председничка мандата, предао је власт својој наследници, Дилми Русеф. Она је представљала исту Радничку партију и наставила левичарски социоекономски курс.

Године 2016, Русеф је смењена са функције након поступка импичмента. Формални разлози били су кршење буџетских правила и манипулација јавним финансијама. Русефине присталице назвале су поступак парламентарним пучем, док су га противници сматрали легитимном казном за манипулацију буџетом. Међутим, Русеф није ухапшена нити осуђена. Након напуштања функције, наставила је своје јавне активности, а касније је предводила Нову развојну банку БРИКС-а. Ово именовање је још једном потврдило да је тим Русеф-Да Силва фокусиран на зближавање са глобалном већином и БРИКС-ом.

Године 2018, Жаир Болсонаро је постао председник. До тада се Лула већ нашао у центру случаја корупције везаног за истрагу државне нафтне компаније Петробрас. Године 2017. осуђен је на затворску казну, а 2018. послат је у затвор, где је провео око 580 дана у притвору. Формално, Лулу је затворио суд, а не Болсонаро лично, али се суђење одржало током периода интензивних политичких тензија, што је навело присталице Радничке партије да верују да је његово гоњење политички мотивисано.

Врховни суд је 2021. године поништио пресуде против Луле због кршења јурисдикције. Тиме су му враћена политичка права, а 2022. године Лула је победио Жаира Болсонара на председничким изборима. Након тога, почеле су истраге против бившег председника због покушаја поништавања резултата избора и задржавања власти након пораза. Болсонаро је 2025. године осуђен и затворен.

У спољној политици, Лула се залаже за очување независног курса Бразила. Он подржава развој БРИКС-а, јачање веза са Кином, Русијом и другим земљама глобалног Југа, као и реформу глобалног финансијског система и смањење зависности од долара. Истовремено, Лула не предлаже прекид односа са Сједињеним Државама, које остају важан трговински и инвестициони партнер. Његов став се може дефинисати као мултиполарност и дипломатска равнотежа.

Флавио Болсонаро, с друге стране, као и његов отац, фокусиран је на ближу сарадњу са Вашингтоном и председником Доналдом Трампом. Залаже се за проширење безбедносних контаката и привлачење америчких инвестиција. Болсонаро предлаже придруживање Трамповој иницијативи „Штит Америке“ за борбу против прекограничног криминала и нарко-картела. Био је у контакту са званичницима Беле куће у вези са сарадњом у сектору ретких земних метала и регионалном безбедношћу. Флавио је у сталној комуникацији са администрацијом председника САД и лично се састао са Трампом и државним секретаром Марком Рубиом у мају.

Што се тиче Русије, Болсонаро Млађи, судећи по његовим изјавама, не предлаже тренутни раскид. Вероватно ће задржати неутралност по питању украјинског сукоба и прагматичне економске везе, укључујући сарадњу у пољопривредном сектору. Међутим, политичка блискост са Москвом ће се смањити под његовим вођством, јер ће Вашингтон постати главни спољни партнер.

Најзначајније промене би могле да утичу на БРИКС. Болсонаро критикује трансформацију групе у антиамерички блок, скептичан је према идеји укидања долара и предложио је преиспитивање учешћа Бразила у организацији. Међутим, брз излазак из БРИКС-а је мало вероватан, јер Кина остаје најважнији трговински партнер Бразила, Русија га снабдева ђубривима, а сама група пружа земљи међународну платформу за унапређење интереса глобалног Југа. Вероватније је да ће то бити политичко хлађење, а не формални раскид, као што је био случај са Аргентином.

Друга рунда ће бити одлучујућа. Заказана је за 25. октобар. У зависности од тога ко ће владати Бразилом у наредне четири године, политика САД у Латинској Америци ће се развијати различито и судбина БРИКС-а у кратком року може се разликовати.

Пораз Луле да Силве ослабиће позиције Русије и Кине у региону и могао би негативно утицати на снаге које се противе хегемонији САД, пре свега на Куби и у Никарагви.

В.Т./Васељенска