Мали Јерусалим у срцу Сарајева: Стара црква на Башчаршији чува велику хришћанску светињу

Стара православна црква на Башчаршији је најстарији духовни и културни споменик, чувар српске духовности и културе, светиња у којој се чува рука Свете Текле, која је чувар и овог храма и православног света.

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом рекао је да Срби данас живе у Сарајеву под неким специфичним околностима, али да је овај народ и у најтежим временима посећивао Стару православну цркву на Башчаршији и молио се Богу и тражио благослов Свете Текле.

„Оно што многи не знају, а треба да се подсете, јесте да су несрећни Турци који су владали овде сваки дан по једног Србина вешали на улазним вратима у порти овог храма, све док султан, мислим да је то био Селим Трећи, није наредио кадији да се та пракса прекине и да се нађе неко друго место где ће опет да вешају Србе, а не само на капији, јер је то било саблажњиво чак и тадашњим поштеним и честитим муслиманима“, подсетио је владика Хризостом.

Митрополит Хризостом је истакао да је Света Текла била мисионар и да ту чињеницу не треба заборавити.

Старешина Старе православне цркве, свештеник, протојереј-ставрофор Велимир Дивљановић, рекао је „Гласу Српске“ да се једино са дубоким поштовањем и бираним речима треба говорити о Старој православној цркви на Башчаршији.

– Стара православна црква на Башчаршији, у срцу Сарајева, за сарајевске Србе јесте мали Јерусалим. Вековно место окупљања Срба, али и осталих народа. Наша црква представља чувара вере, историје и православља – истакао је Дивљановић.

Доцент, филолог и историчар уметности Борјан Митровић рекао је „Гласу Српске“ да Стара црква Светих арханђела Михаила и Гаврила у Сарајеву представља један од најзначајнијих споменика културе на тлу Босне и Херцеговине.

– Њена вишевјековна историја, континуитет православног богослужења и повезаност са животом сарајевских Срба сведоче о трајном присуству и културном идентитету српског народа у Сарајеву. Као јединствен и изузетно очуван пример православног сакралног градитељства у условима османске Босне, црква има посебну архитектонску и културно-историјску вредност. Њен иконостас, са иконама значајних српских зографа, попут Радула и Максима Тујковића, као и вредан црквени мобилијар, мошти светитеља и уметнички предмети, додатно потврђују њен значај као места очувања и преношења српске духовне, уметничке и културне баштине. Стара црква стога представља не само вредан споменик сакралне архитектуре већ и трајно сведочанство о историјском присуству, духовности и културном континуитету нашег народа у Сарајеву – појаснио је Митровић.

Света Текла живела је у време Светог апостола Павла и била му помоћница у проповедању Јеванђеља Христовог.

То Јеванђеље и проповедање потврдила је мученичком смрћу и зато се назива великомученица, али и равноапостолна.

Десну руку првомученице Текле донео је из Антиохије у Србију први српски архиепископ Свети Сава 1233. године. Патријарх српски Арсеније Четврти /Јовановић/ ову светињу је 1733. године поклонио Старој православној цркви у Сарајеву.

Њену свету десницу митрополит дабробосански Сава Косановић однео је 1873. године у Русију, где је за њу израђена бисерна рукавица са наруквицом.

Стара црква на сарајевској Башчаршији подигнута је у 14. веку, а пре осам векова ушла је у састав тадашње Дабарске епископије, коју је основао Свети Сава, а тај континуитет има непрекидно до сада, када делује у оквиру Митрополије дабробосанске Српске православне цркве.

Проглашена је за национални споменик БиХ и представља најстарији и један од највреднијих културно-историјских споменика Сарајева.

Стара црква позната је по својој изузетној и јединственој архитектури. У самом објекту налази се иконостас изузетне уметничке вредности, док се у ризници цркве чувају старе и вредне реликвије, познате широм уметничког и хришћанског света.

Компас инфо