БЛОКАДЕРИМА ПРОПАЛА ПОЛИТИЧКА КАМПАЊА, ПА СЕ ВРАЋАЈУ ПЕШАЧЕЊИМА: Пред изборе покушавају да оживе угашену протестну еуфорију!

Најављено пешачење кроз Србију, које би требало да обухвати и Бор, изазвало је полемику на друштвеној мрежи Икс. Постављено је питање да ли организатори покушавају да оживе атмосферу са почетка студентских протеста и у завршници кампање поново мобилишу присталице.

Позив на ново пешачење кроз Србију изазвао је оштро реаговање у којем се преиспитују досадашњи резултати студентских блокада, политичка трансформација протестног покрета и покушај да се уочи парламентарних избора обнови атмосфера масовних окупљања из 2024. и 2025. године.

Повод за полемику била је објава корисника који се представља као „Бора“, а који је позвао на ново окупљање и пешачење.

„Драги народе, студенти поново зову! Време је да се поново покренемо и обиђемо Србију корак по корак!“, наводи се у позиву, уз поруку да је сада потребно победити.

У објави се помињу Гамзиград, Бор, Зајечар, Борско језеро и други локалитети у источној Србији, а уз позив је приложен и документ са предлогом маршруте.

На овај позив реаговао је корисник Икса под именом „Икс фокус“, оценивши да је повратак пешачењима последица настојања протестног покрета да поново привуче пажњу јавности и обнови подршку коју је, према његовом мишљењу, имао током првих месеци након трагедије у Новом Саду.

Од захтева за одговорност до политичке борбе

Аутор реаговања подсећа да су први протести након пада надстрешнице у Новом Саду били обележени тугом, захтевима за утврђивање одговорности, шеснаестоминутном тишином, маршевима, бициклистичким штафетама и студентским пешачењима која су подстакла солидарност дела јавности.

Према његовој оцени, значајан број грађана тада је учествовао у окупљањима верујући да је основни циљ правда за страдале, а не политичка борба за преузимање власти.

У међувремену је, како тврди, дошло до промене карактера протеста. Блокаде саобраћајница и раскрсница постепено су постале извор незадовољства грађана којима су отежавале одлазак на посао, школовање деце и обављање свакодневних обавеза.

У реаговању се помињу и инциденти, вербални сукоби, претње и физички обрачуни који су пратили поједина протестна окупљања. Аутор сматра да су такви догађаји допринели удаљавању дела јавности од покрета.

Посебно оспорава представљање протеста као израза воље целокупног становништва, истичући да се подршка једном облику грађанског протеста не може аутоматски изједначити са подршком политичким циљевима његових организатора.

Студентска листа под лупом критике

Важан део реаговања односи се на прелазак са протестног деловања на изборну политику и формирање Студентске листе за изборе заказане за 25. октобар.

Аутор тврди да су процес састављања листе пратили унутрашњи неспоразуми, промене у избору носиоца и спорења о кандидатима.

Према његовој оцени, листа није понудила нова лица, јасан програм и конкретна решења, већ је отворила бројна питања о политичком искуству, одговорности и јавним наступима појединих кандидата.

Посебно критикује оштру реторику и изјаве које тумачи као наговештаје могућих постизборних сукоба, сматрајући да се тиме додатно оптерећује политичка атмосфера.

Ове оцене представљају став аутора објаве, док питања састава листе, појединачних изјава кандидата и евентуалне одговорности за инциденте захтевају засебну проверу.

Може ли ново пешачење да понови атмосферу из 2025. године?

У средишту реаговања налази се теза да ново пешачење није само наставак ранијих облика протеста, већ и покушај политичке мобилизације у завршници изборне кампање.

Аутор сматра да организатори настоје да понове симболику првих студентских маршева, када су учеснике у бројним местима дочекивали грађани и пружали им подршку.

Међутим, он оцењује да су се политичке околности промениле и да исти поступци не морају поново да произведу исти одјек.

У објави се тврди да су дуготрајне блокаде, прекиди саобраћаја и рада институција, као и сукоби током протестних активности, утицали на расположење дела грађана.

Истовремено се поставља питање да ли се симболичким акцијама може надокнадити оно што критичари Студентске листе виде као недостатак разрађеног политичког програма.

Аутор оспорава и тврдњу да нове маршеве предводе исти студенти који су учествовали у почетним протестима. Он сматра да су сада у првом плану активисти који су се током претходне две године профилисали кроз организовање блокада и политичких кампања.

Пред изборе остају питања подршке и програма

Критичари сматрају да организатори новог пешачења покушавају да оживе ранију протестну енергију, док се из самог позива види да његови иницијатори желе ново окупљање и обилазак Србије пред изборе.

Да ли ће ова акција окупити већи број учесника, колики је стварни обим подршке Студентској листи и у којој мери грађани прихватају њен политички програм, питања су на која полемика на друштвеним мрежама не може да пружи поуздан одговор.

Извесно је да најављено пешачење долази у тренутку када се од покрета, насталог на захтевима за одговорност, све непосредније очекују одговори о кандидатима, политичким циљевима и начину управљања државом.

Извор: Политика