Маске су коначно пале! Блокадери, Загреб и сумње које тресу Србију: Ко им пише говоре и по чијим инструкцијама раде?

Везе са Загребом, хрватска терминологија у објавама и ранији контакти отварају питања о томе ко обликује политичке поруке блокадера.

Маске су коначно пале!

Блокадери и такозвани студентски покрет све отвореније показују своје везе са Загребом, а њихов начин политичког деловања буди озбиљне сумње да иза покушаја дестабилизације Србије стоје и интереси изван њених граница.

Посебно упада у очи терминологија коју користе у појединим објавама и јавним наступима. Речи и изрази карактеристични за хрватски језик постали су још један повод за сумњу у то колико су њихове поруке заиста самосталне, а колико настају под утицајем политичких и активистичких кругова из суседства.

За чије интересе раде ови људи и ко им пише говоре док покушавају да промене политичку будућност Србије? То је питање које се намеће када се сагледају раније везе појединих блокадера са Загребом, подршка коју тамо добијају и модели организовања протеста преузети из Хрватске.

Загребачка „кухарица“ као рецепт за блокаде

Прича о загребачким везама блокадерског покрета није почела јуче.

Још током првих месеци блокада пажњу јавности привукла је такозвана „Блокадна кухарица“, приручник настао током студентских протеста у Хрватској 2009. године.

У овом документу детаљно су описани организација пленума, формирање радних група, координација протеста и механизми доношења одлука.

Управо такав модел појавио се и на факултетима у Србији, где су пленуми постали основни начин одлучивања, док су радне групе преузимале организационе и комуникационе задатке.

Сличности су очигледне, а питање порекла тих метода одавно је постало предмет политичких полемика.

Загреб као друга кућа

Посебну пажњу изазвала је и прича о новосадским активистима који су отишли у Хрватску након догађаја уочи протеста 15. марта 2025. године.

Мила Пајић, Доротеа Антић, Дејан Багарић, Бранислав Ђорђевић, Јован Дражић и Ања Питулић помињани су међу онима који су боравак наставили у Загребу.

У марту 2026. године поједини активисти јавно су говорили о подршци коју су тамо добили, а Загреб је описан као град који им је пружио уточиште у тренутку када им је то било најпотребније.

Такве поруке додатно су отвориле расправу о политичким и организационим везама блокадерског покрета са хрватским активистичким круговима.

Није остало незапажено ни то што су из Хрватске током претходног периода стизале поруке подршке протестима у Србији.

Подршка из Загреба више није тајна

О везама са хрватским академским круговима јавно је говорио и Владимир Михић, чији је наступ у јуну 2026. године изазвао велику пажњу.

Он је говорио о подршци Универзитета у Загребу, чиме је додатно отворена расправа о међународним везама студентског покрета.

Када се томе додају раније студентске размене, дочеци учесника протеста у Хрватској и отворена подршка појединих хрватских јавних личности, постаје јасно зашто су односи Загреба и блокадерског покрета постали важна политичка тема у Србији.

Од блокада факултета до изборне политике

У међувремену је студентски покрет направио још један значајан корак – од блокада и академских захтева стигао је до организованог политичког деловања и изборне листе.

Тако су се питања о организацији протеста претворила у много озбиљнија питања о политичкој одговорности.

Ко доноси одлуке? Ко саставља саопштења? Ко одређује политичке поруке и са којим се организацијама изван Србије одржавају контакти?

Позивање на студентске пленуме не може бити одговор на свако од тих питања, нарочито када је реч о покрету који жели да одлучује о будућности државе.

Исти обрасци, иста питања

Загребачки приручник, подршка из Хрватске, боравак појединих активиста у хрватској престоници и јавни контакти са тамошњим академским круговима чине низ догађаја који заслужује много више пажње него што му се придаје.

А када се свему томе додају и спорне језичке формулације у појединим блокадерским порукама, намеће се и питање ко заиста стоји иза њихове комуникационе стратегије.

Сама употреба хрватског израза не доказује постојање страног налога, као што ни међународни контакти нису сами по себи доказ политичке зависности. Али ни питања о таквим везама не би требало одбацивати без одговора.

Маске су можда пале у политичком смислу, али одговори на најважнија питања још нису стигли: ко обликује стратегију блокадерског покрета, какву улогу у томе имају његови контакти у Загребу и чије интересе на крају заступа?

То су питања која заслужују јасан одговор, посебно од оних који од грађана Србије траже политичко поверење.

24.седам