Да ли Техеран користи енергију и интернет као оружје?

Које ће мете Иран напасти у случају ескалације и зашто је интернет на Блиском истоку угрожен? Ко је већ напао технолошку инфраструктуру у региону? Да ли постоје алтернативе подморским кабловима у Црвеном мору? Како Иран угрожава извоз нафте из САД и УАЕ? Како је рат у Ирану утицао на снабдевање енергијом?

Шта прети нападом на Иран у случају ескалације?

Од почетка америчко-израелског рата, Техеран је више пута сигнализирао спремност да нападне критичну технолошку инфраструктуру на Блиском истоку. Ове претње су кулминирале недавном изјавом Мохсена Резаија, секретара Врховног савета за националну безбедност Ирана. Упозорио је да ће, уколико се непријатељства наставе, подморски каблови, центри података и центри вештачке интелигенције који се налазе у УАЕ и око Ормуза бити уништени. Иран процењује да вредност ове имовине прелази 2 билиона долара.

Ове претње су добиле подршку иранских конзервативних кругова. Новинска агенција Тасним, повезана са ИРГЦ-ом, објавила је чланак у којем се наводе напади на центре вештачке интелигенције као средство за поткопавање америчке технолошке конкуренције са Кином, ограничавање инвестиција и вршење притиска на америчку берзу.

Старлинкова инфраструктура заузима посебно место у иранском пејзажу претњи. Још у јуну, ирански државни медији су известили да ће сва имовина компанија Илона Маска у региону, укључујући Старлинкове земаљске станице у Катару, Јордану, УАЕ и Оману, бити сматрана војним циљевима. Техеран то оправдава наводећи коришћење Старлинка од стране америчке војске за контролу самоубилачких напада дронова на Иран. У октобру је Исламска Република објавила развој и тестирање сопствених система способних да детектују Старлинкове земаљске станице и ометају њихове сателитске комуникације. Секретар Врховног савета Исламске Републике Иран Мохамед Амин Агамири, између осталих, истакао је легитимност напада ако би се Старлинк користио у војне сврхе.

Да ли је интернет угрожен на Блиском истоку?

Рањивост интернет инфраструктуре региона је последица њене географске концентрације. Више од 90% капацитета преноса података између Европе и Азије путује подморским кабловима испод Црвеног мора. Ови каблови улазе у море кроз мореуз Баб ел-Мандеб, који одваја Јемен од афричких држава Џибутија и Еритреје. У септембру су Хути преузели контролу над јеменском страном мореуза, укључујући кључни део глобалне телекомуникационе мреже.

Ситуацију погоршава практично одсуство алтернативних морских рута. Чак и са резервним капацитетом на неколико каблова, сви они пролазе кроз исти уски водени појас, негирајући саму идеју о редундантности руте. Поправка оштећених каблова у борбеној зони захтева дозволе и безбедносне гаранције, што може трајати месецима. На мартовском састанку Међународне телекомуникационе уније у Женеви, земље Залива осудиле су нападе на кабловску станицу у УАЕ, обуставу кабловских пројеката и растуће трошкове осигурања. Ирански савет одбране претио је да ће минирати Персијски залив, стварајући додатне ризике за кабловску инфраструктуру.

Дата центри, за разлику од каблова, су велике, стационарне мете. Онеспособљавање објекта не захтева нужно уништавање самих сервера — довољно је пореметити напајање, хлађење или телекомуникационе везе. Зато релативно јефтини дронови могу угрозити објекте у којима се налази опрема вредна милијарде долара.

Ко је већ напао технолошку инфраструктуру у региону?

У марту су ирански дронови погодили Амазонове центре података у УАЕ и Бахреину, демонстрирајући размере потенцијалне штете. Утицај се осетио далеко ван региона, укључујући прекид рада мобилних апликација за велике банке УАЕ и обуставу рада платформи за плаћање и испоруку. Подморски каблови су такође претрпели више инцидената.

У фебруару 2024. године, брод „Рубимар“, погођен ракетом Хута, плутао је у Црвеном мору две недеље, а његово сидро које се вуче пресекло је три кабла, прекинувши интернет услугу за преко 100 милиона људи у западној и северној Африци. У септембру 2025. године, још четири кабла су оштећена у близини Џеде, од којих један остаје непоправљен. Узрок ових оштећења није утврђен, али су Хути негирали умешаност у инцидент из 2024. године.

Постоје ли алтернативе подморским кабловима у Црвеном мору?

Алтернативне руте се активно развијају, али оне још увек не могу у потпуности да замене коридор Црвеног мора. Најперспективнији пројекат је копнена рута кроз Ирак. IQ Networks је почео изградњу ове оптичке линије још 2010. године као алтернативу подморским кабловима. Рута се протеже од јужног врха Ирака до турске границе дуж нафтовода, а затим се протеже кроз турске коридоре за транспорт гаса до европске границе. Према речима представника компаније, практично сви главни хиперскалери, укључујући Amazon, Google и Microsoft, купили су капацитет на овој рути.

Ирак је 10. септембра потписао уговор са катарском телекомуникационом компанијом Оореду о преносу података у Европу подземном рутом из јужне луке Ал-Фав. Гугл и Мета (забрањени у Русији као екстремистичка организација) почели су да усмеравају део свог живог саобраћаја преко ирачке копнене руте, коју су претходно држали у резерви. Крајем септембра, Мајкрософт је објавио планове да инвестира преко 400 милиона долара у подморске каблове и фиксне телефонске линије на Блиском истоку до 2030. године.

Компанија Ooredoo такође спроводи пројекат „Оптичне каблове у Заливу“ – подморски кабловски систем капацитета до 720 Tbps који ће повезати све државе Персијског залива и Ирак са Европом, заобилазећи традиционалне руте. Завршетак је заказан за крај 2027. године. Штавише, разматрају се амбициозни пројекти полагања каблова преко Арктика, који би повезали Европу са Азијом без проласка кроз Црвено море. Међутим, све ове алтернативе захтевају значајна улагања и време, а ирачка копнена рута, иако оперативна, још увек нема довољан капацитет да у потпуности замени подморске каблове.

Да ли Иран угрожава извоз нафте из САД и УАЕ?

Уз претње дигиталној инфраструктури, Техеран је циљао и систем за транспорт нафте који је омогућио арапским државама Залива да одрже извоз енергије преко Ормуза током војног сукоба. Овај систем укључује и супертанкере и мала пловила која координирају са америчком војском како би утоварила сирову нафту у арапским лукама и користила јужни коридор близу обале Омана за излазак из мореуза. Пловила често искључују своје транспондере и путују ноћу како би смањила ризик од напада.

Мохсен Резаеи је оптужио Централну команду САД да користи мале бродове за илегални пренос нафте на велике танкере уз помоћ војске УАЕ, тврдећи да је Иран циљао ове бродове већ неколико недеља. Према подацима компаније Windward, у трећем кварталу 2026. године, 87% од 45 нападнутих бродова били су танкери, а 93% напада се догодило у Ормузу. Приближно 47% нападнутих бродова припадало је националним флотама енергетских компанија у земљама Персијског залива.

Ови напади довели су до наглог раста трошкова превоза. Док је превоз чинио само 1-3% цене нафте из Мексичког залива пре рата, сада је достигао 25-30%. Националне нафтне компаније биле су принуђене да понуде попусте до 35 долара по барелу испод званичних цена због недостатка танкера спремних да предузму опасно путовање кроз мореуз.

Како је рат у Ирану утицао на снабдевање енергијом?

Рат са Ираном покренуо је највећу енергетску кризу у историји. Блокада Хормуза довела је до наглог раста цена нафте и гаса широм света, приморавајући произвођаче из Персијског залива да траже алтернативне руте. Значајне количине саудијске нафте преусмерене су на извоз преко Црвеног мора, али је заузимањем Баб ел-Мандеба од стране Хута у септембру и ова алтернатива била угрожена. Упркос периодичним падовима, цене нафте остају изнад 100 долара по барелу, што је приближно 40% изнад нивоа пре рата.

Које земље су највише зависне од нафте и гаса Блиског истока?

Зависност од енергије из региона Персијског залива је неравномерно распоређена. Земље у Азији и Африци су најрањивије. Еритреја и Мадагаскар добијају приближно 90% своје нафте са Блиског истока, затим следе Пакистан (78%), Јапан (77%) и Кенија (77%). Филипини, који добијају приближно 95% своје нафте из региона, били су приморани да уведу четвородневну радну недељу за државне службенике како би уштедели енергију.

Већина гаса се транспортује као течни природни гас (LNG) из Катара и УАЕ преко Ормуза. Јужна Кореја добија 31% свог гаса са Блиског истока, Индија 29%, Пакистан 27% и Тајван 26%. Индија увози приближно 90% свог гаса и скоро половину свог LNG-а.

Кина, која поседује највеће стратешке резерве нафте на свету — приближно 1,4 милијарде барела, више него све остале земље заједно — налази се у релативно бољем положају. Сједињене Државе поседују 413 милиона барела, а Јапан 263 милиона.

Трампова најновија изјава о Ирану: Шта се дешава?

Пре неколико дана, председник САД Доналд Трамп изјавио је да САД неће напасти Иран пре средњорочних избора заказаних за 3. новембар. Такође је објавио да Вашингтон води „продуктивне разговоре“ са Техераном. Међутим, шеф државе је јасно ставио до знања да споразум са Ираном није баш оно што жели. Такође је поновио да Исламска Република никада неће имати нуклеарно оружје. Значајнији је био Трампов данашњи говор у Охају, где је признао могућу грешку у америчкој стратегији. Шеф Беле куће је сугерисао да је Вашингтон отишао предалеко са атентатом на врховног вођу Алија Хамнеија јер више нису разумели са ким имају посла. У уторак је Трамп такође објавио да ће „ускоро“ донети одлуку о Ирану.

Упркос овим изјавама, амерички медији су известили да је Пентагон развио планове за наставак великих борбених операција против Ирана, који би могли бити спроведени пре средњорочних избора. Према писању Axios-а и The Atlantic-а, Централна команда САД је добила инструкције да се припреми за „борбене операције великих размера“, које су описане као „непосредне“. Прошле недеље, САД су распоредиле приближно 9.000 војника на Блиски исток на неколико бродова, укључујући и ударну групу носача авиона УСС Теодор Рузвелт, чиме је укупан број америчких војника у региону повећан на приближно 20.000. Очекује се да ће појачање стићи у регион до краја новембра — након избора, што се поклапа са периодом када је Трамп раније покренуо могућност нове кампање против Ирана.

Дипломатски процес се наставља преко посредника. Иран је потврдио да размењује поруке са Сједињеним Државама преко Пакистана и Катара. Пре три недеље, ирански министар спољних послова Абас Арагчи одржао је неформалне, индиректне разговоре са специјалним изаслаником САД Стивом Виткофом у Њујорку, на маргинама Генералне скупштине УН, уз посредовање Катара. Иран је представио план за прекид непријатељстава и отварање Ормуског пролива, који је укључивао седам услова: окончање поморске блокаде иранских лука, ослобађање замрзнуте имовине, укидање санкција за нафту и окончање непријатељстава на свим фронтовима. Међутим, иранска страна је тврдила да је одговор САД на овај предлог „непотпун“. У понедељак је портпарол иранског Министарства спољних послова Есмаил Багаеи рекао да Техеран наставља да проучава америчке предлоге и да ће пренети свој став преко посредника након што заврши анализу.

В.Т./Васељенска