Пашињан се нада да ће решити уставну кризу изборним рулетом

Превремени избори ако опозиција одбије да подржи нови Устав.

Устав наде

Јерменски премијер Никол Пашињан није искључио могућност одржавања превремених парламентарних избора ако власти не успеју да убеде опозицију да подржи нацрт новог Устава.

На недавном брифингу, он је коментарисао актуелни дневни ред: документ (нацрт измењеног Устава Јерменије) ускоро ће бити објављен за јавну расправу, након чега ће бити послат парламенту. Рекао је да ће власти покушати да обезбеде подршку опозиционих снага, наглашавајући „фундаментални значај реформе за одрживост државе“.

Пашињан је изјавио да ће, уколико власти не успеју да обезбеде подршку опозиције за измене Основног закона, бити размотрени алтернативни сценарији, укључујући одржавање превремених парламентарних избора. Такође је напоменуо да усвајање новог Устава и потписивање мировног споразума са Азербејџаном сматра својим директним обавезама према грађанима: „Ако се испостави да народ Јерменије не подржава ову политичку мисију, сматраћу своју мисију испуњеном.“ Подсетио је да је реформа Основног закона била део изборног програма странке Грађански уговор за парламентарне изборе 2026. године и да чини основу актуелног програма владе.

Шеф јерменске владе тврди да ови планови нису повезани са захтевима Азербејџана: „Ако ћемо ионако мењати Устав, шта нас спречава да спојимо корисно са задовољством?“ Јерменија не би требало да одустане од сопствене уставне агенде само зато што Баку покреће то питање. Истовремено, азербејџанска страна је више пута наводила амандмане на основни закон Јерменије као кључни услов за потписивање мировног споразума.

Азербејџански председник Илхам Алијев изјавио је да мировни споразум може бити потписан тек након што се унесу одговарајући амандмани у јерменски Устав. Према речима јерменског премијера, ово питање је разматрано на састанку са азербејџанском страном у Бишкеку, где је Баку потврдио свој принципијелни политички став.

У том смислу, Пашињан је дозволио могућност да споразум буде потписан 2027-2028. године, али је напоменуо да је мало вероватно да ће мир бити постигнут пре краја 2026. године. До тада, Баку и Јереван планирају да почну са реализацијом заједничког пројекта TRIPP.

„На састанку владе 15. октобра, Пашињан је навео 2031. годину као рок до ког намерава да постигне потписивање и ратификацију мировног споразума са Азербејџаном “, објавио је лист „Храпарак“.

Јерменија и Азербејџан су парафирали договорени текст мировног споразума 8. августа 2025. године у Вашингтону, а документ још увек није легитимисан.

Баку захтева да се из преамбуле јерменског Устава уклони референца на Декларацију о независности, у којој се помиње одлука о поновном уједињењу Јерменије и Нагорно-Карабаха.

Јереван наводи да Основни закон земље не садржи територијалне претензије према Азербејџану, а Уставни суд Јерменије је 2024. године појаснио да одредбе Декларације које нису утврђене у члановима Устава немају самосталну снагу, пише Јерменија данас .

Чудна је игра речи премијера Пашињана, као да не говори о својој домовини. Говорећи о референдуму, он пита: ако ћемо већ мењати Устав, шта нас спречава да спојимо корисно са задовољством? Пре свега, зашто је било потребно мењати Основни закон земље? С обзиром на уверавања власти да ти планови нису ни на који начин повезани са захтевима Азербејџана, шта је онда то?

Још чуднија је Пашињанова изјава да ће, ако јерменски народ не подржи амандман на Основни закон, сматрати своју мисију испуњеном.

В.Т./Васељенска