Како је Милош Црњански променио српску књижевност?

Милош Црњански, рођен је 26. октобра 1893. године и живео је у бурном историјском периоду. Био је актер догађаја који су мењали свет, а и његов поглед на живот.

Више од 20 година је провео у емиграцији

Више од 20 година провео је ван ових простора због изразито антикомунистичких ставова, али срце га је вукло ка Београду у који се на крају вратио.

Први светски рат затекао га је у Бечу. То је био највећи сукоб који је до тада свијет видео. Црњански се борио на страни Аустроугарске иако то није желео. Рањен је током борби у Галицији. Потресни призори из ровова оставили су трага.

Како је Црњански утемељио српски модернизам?

Након завршетка рата, долази у Београд гдје је уписао књижевност. Утемељивач је српског модернизма. Његова пјесма „Суматра“ наговестила је долазак новог правца, а „Објашњење Суматре“ је својеврсни манифест овог покрета у нашој књижевности.

Иво Андрић је говорио да је „од свих нас једино је Црњански рођени писац“. Издвајао се по стилу и ритмичности која одликује његове реченице. Често је користио запете. Неки су му то замерали, али није желео да се одрекне те одлике његовог јединственог израза.

„Смеју се увек мојим запетама. Запете су жеља за логиком. Оне су жеља да се читаоцу наметне воља писца. Може бити да то није богзна како лепо, али је неумитно“, говорио је.

„Сеобе“ су постале једно од најважнијих дела српске књижевности

Роман који се сматра једним од најважнијих дела овог писца зове се „Сеобе“. Објављен 1929. године, убрзо постиже велики успјех и Црњански добија награду САНУ-а, а у Француској ово дело бива проглашено за инострани роман године.

„Бескрајни, плави круг. У њему, звезда“, лајтмотив је овог чувеног романа о породици, лутању и историји.

Зашто је Црњански морао да гради живот далеко од Београда?

Вест о бомбардовању Београда сазнао је док је био у Риму. Преко Лисабона стиже до Лондона где се задржао све до 1965. године. Волео је Београд, али је живео у Енглеској. Због антикомунистичких ставова у домовини му је приписиван епитет десничара, чак су неки ишли тако далеко да су га карактерисали као фашисту.

Живот у Лондону није био лак, али је са Црњанским била супруга Видосава чије је девојачко презиме било Ружић. Током живота у емиграцији она је шила лутке и хаљине.

Милош Црњански је једно време био књиговођа, затим курир и конобар. Пред крај живота Вида Црњански у тестаменту је записала како је са њим „делила радост његове славе и горчину његовог страдања“.

Повратак у Београд и носталгија опевана у „Ламенту над Београдом“

Црњански се враћа у Југославију 1965. године. Радовао се Београду за којим је осећао носталгију током вишедеценијског одсуства. То осећање опевао је у стиховима чувене песме „Ламент над Београдом“.

„У Теби нема моје људске туге.
Ти имаш стрељача поглед прав и нем.
Ти и плач претвараш, као дажд, у шарене дуге,
а хладиш, ко далек бор, кад те удахнем.“

Шта је Војислав Брајовић запамтио о великом писцу?

Војислав Брајовић био је млади студент глуме када је пратио Црњанског на његовим књижевним вечерима организованим након повратка из емиграције.

„Читао сам на књижевним вечерима неке његове песме. Ипак, прави је доживљај био слушати њега. Тај начин говорења поезије је толико редак. Кад говорите поред њега осећате се јако безначајним. Осим тога, сећам се његових коментара, не могу да кажем да су били злуради, али био је невиђено даровити циник. Мене је то заиста радовало. У такво време поготово је било занимљиво кад чујем његове коментаре на нечију личност и дело“, присећа се Брајовић.

Зашто је Црњански одбио да постане редовни члан САНУ-а?
Упркос изузетном таленту и награђиваним дјелима, Црњански по мишљењу тадашњих академика и чланова комисије није заслужио да постане редовни члан САНУ-а. Донијета је одлука да буде примљен као дописни члан, али он то одбија.

„Најпосле мени никог није жао, најмање себе. Ми треба да нестанемо, ми нисмо за живот, ми смо за смрт. За нама ће доћи боље стољеће, оно увек долази.“

Када је преминуо Милош Црњански и где почива?

Дванаест година након повратка Црњански је преминуо у Београду. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Награда која носи име овог чувеног писца додељује се на сваке две године 26. октобра, на дан рођења Милоша Црњанског.

Неки од добитника овог признаја су: Душан Ковачевић (1983), Борислав Пекић (1989), Александар Гаталица (1994), Петар Зец (2005) и Горан Гоцић (2013). Ђорђе Деспић је последњи који је награђен (2019) за књигу „Песме и други ожиљци“.

„Али ако умрем, погледаћу последњи пут у небо, утеху моју, и смешићу се.“

Центар за културу и спорт Андријевица