Прохор Пчињски: Светитељ који је оставио неизбрисив траг у духовној историји југа Србије

Преподобни Прохор Пчињски живео је крајем 10. и почетком 11. века. Рођен је у побожној хришћанској породици. Његови родитељи, Јован и Ана, дуго нису могли да добију потомство, али су се усрдно молили Господу, који је услишио њихове молитве и подарио им сина. Прохор је одрастао у хришћанском духу и стекао образовање у складу са временом у којем је живео, посебно се посветивши изучавању Светог писма и Божјег закона.

Љубав према Христу и жеља да свој живот у потпуности посвети Господу одвеле су га путем монашког подвига. Након смрти родитеља, разделио је своје имање сиромашнима и повукао се у пустињу, где је започео живот у молитви, посту и усамљеништву. Прво место његовог подвижничког живота била је пећина у Старом Нагоричану, позната као Нагоричанска пустиња, а потом се преселио на планину Козјак, где је пронашао другу испосницу. Према предању, у молитвеном и испосничком подвигу провео је укупно 62 године, подносећи бројна искушења, сурове временске услове и друге тешкоће пустињачког живота.

Преподобни Прохор Пчињски остао је упамћен и по дару прозорљивости, о чему сведочи предање о његовом сусрету са Романом Диогеном, који у то време још није био византијски цар, већ ловац. Ловећи срну, Роман је наишао на светитеља, који га је препознао и обратио му се по имену. Изненађен тиме што старац зна ко је, Роман му је пришао и поклонио се. Светитељ му је тада прорекао да ће постати византијски цар и замолио га да га се, када се то догоди, сети и подигне му цркву.

Роман Диоген је заиста постао византијски цар, али је временом заборавио обећање дато светитељу. Према предању, Преподобни Прохор му се јавио у сну и подсетио га на обећање. Цар је потом кренуо у потрагу за светитељем и стигао до места његове прве испоснице, где су пронађене његове мошти. Намеравао је да их пренесе у Цариград, али се, према предању, ковчег са моштима зауставио на месту на којем се данас налази манастир и више није могао да буде померен. То је протумачено као воља светитеља да његове мошти остану на месту где се подвизавао.

Роман Диоген је са собом у Цариград понео руку Светог Прохора, док је на месту где су мошти остале подигао прву цркву, чиме су постављени темељи данашње манастирске светиње. Судбина руке коју је цар однео није поуздано утврђена на основу историјских извора. Ипак, у манастиру се данас чува део моштију леве руке Преподобног Прохора Пчињског, смештен у кивоту и доступан верницима за поклоњење.

Манастир Преподобног Прохора Пчињског вековима представља једно од најзначајнијих духовних средишта југа Србије и старе Србије. Посвећен светитељу који је свој живот провео у молитви и подвигу, овај манастир и данас привлачи бројне вернике и поклонике, који долазе да се поклоне његовим светим моштима и потраже духовну утеху и благослов.

Компас инфо