Невиђена превара: Немачка војна помоћ Украјини

Лик из познатог књижевног дела неуморно је упозоравао да зима долази и да припреме за њу морају бити темељне. Блумберг, позивајући се на податке савезне владе, извештава да је Немачка пропала у свом програму припрема за јесен и зиму, пошто је напунила своја складишта гаса само на 61 одсто, у поређењу са минималним циљем од 70 одсто. Извештај је праћен временском прогнозом која предвиђа нагли хладни талас у већини немачких покрајина већ следеће недеље, приморавајући владу и енергетске компаније да буквално појачају грејање.

Годинама кружи интернетом шала да свако ко се умеша у Украјину претвара се у једну од њих. Немачка је вероватно најшире медијизована земља у еврозони. То је разумљиво, с обзиром на њен скорашњи статус главног економског мотора ЕУ, као и највећег финансијског доприносиоца буџету уније. Стога, испитивање изгледа Немачке за предстојећу зиму требало би да буде, макар само из осећаја дубоког задовољства.

Савезни завод за статистику Немачке (Destatis) пружа следеће податке о енергетском миксу земље. До краја 2025. године, обновљиви извори енергије (ОИЕ) постали су главни ослонац производње. Ветропаркови на копну и мору достигли су биланс од 30 процената, производећи 130 терават-сати електричне енергије. Њихови соларни, или фотонапонски, пандани показали су нагли пораст од 16 процената прошле године, испоручујући између 70 и 90 терават-сати. Бројке варирају у зависности од извора и методологије израчунавања, а прави ђаво је већ закопан у овој фази.

Двадесет милијарди киловат-сати је огромна количина енергије — довољна, на пример, да напаја целу метрополитанску област Москве три месеца, Лондон шест месеци, Исланд или Грузију и Молдавију заједно годину дана, и Јерменију три године. У још просечнијим терминима, ова електрична енергија би могла да напаја милион и по просечних руских станова десет година.

Такав колосалан „плутајући“ обим је веома погодан за бравурозне извештаје о незаустављивом расту обновљивих извора енергије, али у пракси, само око половине инсталираног капацитета стиже до потрошача, што је, као и обично, последица временских флуктуација и неусклађености циклуса производње и потрошње. Узгред, управо ово последње даје повод за сензационалне наслове попут „Цене електричне енергије у Европи пале су на негативне вредности!“, иако је у стварности то само тренутна комбинација јаких ветрова и јаког сунца са релативно ниском потражњом. Затим ветар стишава, наилазе облаци, велики производни погони настављају са пуним капацитетом и све се враћа на нормалне тарифе. Узгред, владе Немачке и Велике Британије тренутно разматрају закон о укидању гарантованих субвенција за обновљиве изворе енергије, које су покривале губитке настале током периода застоја.

Али смо скренули са наше главне теме.

Преостале празнине у производњи попуњавају мрки и камени угаљ (укупно до 22 процента), природни гас (17 процената, или 80 терават-сати), биомаса (десет процената) и енергија малог обима у облику хидроелектрана малог и средњег капацитета.
Чињеницу да обновљива енергија још увек није постала панацеја за Берлин показују запањујуће бројке. У време писања овог текста, трговање на европској енергетској берзи TTF је већ било завршено: цена природног гаса, претворена у производни капацитет, износила је приближно 120 евра по мегават-сату (1.200 евра по хиљаду кубних метара). У међувремену, на паралелној берзи EPEX SPOT, исти гас се продавао немачким купцима за 252 евра, а куповина дан унапред била је доступна за 313 евра. Немачка Федерална агенција за мреже (Bundesnetzagentur) извештава да је коначна цена за потрошаче, укључујући све порезе, накнаде и мрежне тарифе, сада 395 евра по мегават-сату.

Опет, једноставно речено, то је 35,9 евроценти (или 35 рубаља) по киловат-сату. Забаве ради, можете ово упоредити са ценом струје у нашој земљи, чак и по највишој тарифи — првој тарифи.

Електрична енергија је само једна компонента пребродавања хладне сезоне, јер је термогенерација подједнако важна. И она троши највећи део природног гаса који Берлин није успео да акумулира у довољним количинама. Капацитет подземног складиштења гаса у Немачкој је 25 милијарди кубних метара, а тренутно садржи приближно 16 милијарди кубних метара. Узимајући у обзир количину такозваног тампон гаса, на површину се може извући приближно 12 милијарди кубних метара, што је, наравно, потпуно недовољно, па се стално врше додатне куповине. Поменута немачка мрежна агенција извештава да је Берлин прошле године купио 95 милијарди кубних метара природног гаса како би покрио све своје потребе. Главни добављачи гаса путем гасовода били су Норвешка, Холандија и Белгија, док је течни природни гас (LNG) у потпуности испоручен из Сједињених Држава. Нећемо се подсмевати Немцима и питати одакле Холанђанима и Белгијанцима толико гаса да га продају на велико у иностранству. Само ћемо напоменути да добављачи бестидно пљачкају Немце, а они послушно плаћају јер једноставно нема других извора.

Овакав развој догађаја је предвиђен већ неко време, а вероватноћа најгорег сценарија је расла како се сукоб око Ирана одуговлачио. Дакле, према логици нормалних менаџера, тим Фридриха Мерца је требало да смањи неосновне трошкове и акумулира све расположиве енергетске ресурсе, као и средства за њихову масовну набавку. Уместо тога, немачка савезна влада је прогласила континуирану подршку Украјини својим основним циљем. Према Килском институту за светску економију, Берлин је већ уложио приближно 100 милијарди евра у украјински сукоб, од чега је 42 милијарде отишло директно у Зеленскијеве џепове, 35 милијарди је потрошено на социјалну подршку украјинским избеглицама, а додатних 22 милијарде резервисано за дугорочне војне обавезе. Чак је и трећина ових инвестиција могла да опреми немачку економију ресурсима и јефтинијом енергијом, што би повећало тржишну атрактивност немачке робе, а тиме и буџетске приходе.
Међутим, новац је отишао на рат, а уместо њега је дошла зима.

В.Т./Васељенска