ВЈТ Београд саопштило примедбе на рад Комисије која контролише поступање тог тужилаштва

Више јавно тужилаштво (ВЈТ) у Београду огласило се данас поводом рада Комисије Врховног јавног тужилаштва, наводећи да јој је омогућило несметан наџор, али да због јавног иступања појединих њених чланова сматра да може да изрази сумњу у мотив тог наџора, спроведеног на основу Опште обавезног упутства врховне јавне тужитељке.

Након данашњег састанка главног јавног тужиоца ВЈТ са свим руководиоцима одељења тог тужилаштва, ВЈТ је навело да је од почетка рада Комисије 28. октобра поштовало Опште обавезно упутство, хијерархијска овлашћења и Етички кодекс јавних тужилаца, додајући да су члановима Комисије обезбеђени сви услови за несметан рад, посебна просторија и увид у сваки предмет који су тражили.

Иако је, како је навело, било пар примедби на поступање чланова Комисије од почетка спровођења наџора, ВЈТ је истакло да није имало намеру да се јавно оглашава, сматрајући то непримереним и не желећи да на било који начин утиче на рад Комисије.

Међутим, како је додало у саопштењу које је назвало „реаговање“, поступци појединих чланова Комисије су га приморали на то.

Према наводима ВЈТ, већ на почетку рада Комисије као проблем је искрсло питање поступања у складу са Законом о заштити тајности података, односно неопходности да њени чланови, који треба да остваре увид у предмете означене ознаком тајности поседују одговарајући сертификат. Према тврдњи ВЈТ, већи број чланова Комисије није поседовао одговарајући сертификат.

Наводећи да се на тај начин „не компромитује само рад Комисије, већ озбиљно доводи у питање поштовања Закона о заштити тајности података и од стране запослених у ВЈТ у Београду“, то тужилаштво додало је да је Комисија свакога дана долазила у нешто измењеном саставу, тако да „није јасно како је остварен континуитет наџора и контроле и да ли се уопште, поред формалног назива, уопште ради о Комисији или појединачним јавним тужиоцима Врховног јавног тужилаштва који самостално врше контролу одређених предмета“.

Више јавно тужилаштво је посебно критиковало наступ јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва Бранка Стаменковића на Телевизији Инсајдер 2. новембра, због чега поставља питање да ли је уопште у питању наџор који Комисија спроводи у складу са Опште обавезним упутством “ради постизања законитости, делотворности и једнообразности у поступању свих носилаца јавнотужилачке функције“, или поступање Комисије представља одређену врсту “прикупљања доказа” било у циљу спровођења некакве неформалне предистраге, односно у циљу покретања дисциплинских поступака“.

Уколико је у питању други вид поступања, „доводи се у питање законитост рада Комисије која спроводи наџор у смислу злоупотребе наведеног института у циљу постизања сасвим другог циља“, навело је ВЈТ.

Наводећи и да је гостовање Стаменковића на ТВ Инсајдер било у супротности са Етичким кодексом јавних тужилаца, ВЈТ је оценило да тај наступ „по својој садржини озбиљно доводи у питање мотив за наџор“, будући да је Стаменковић, „поред коментарисања конкретних предмета који су уједно и предмет наџора, на врло директан начин прејудицирао извештај, односно закључак Комисије“ који, према сазнањима ВЈТ, још није сачињен.

Више јавно тужилаштво је, парафразирајући Стаменковићев одговор на питање новинара какав исход рада Комисије може да се очекује, навело да је рекао да постоје само три могућа исхода: покретање дисциплинског посупка, подношење кривичне пријаве или издавање обавезног упутства у поједином предмету.

„Дакле, наведени члан комисије није навео као четврту могућност да се неправилности уопште ни не нађу. Да ствар буде још гора, појаснио је да је за кривично поступање против носилаца јавнотужилачке функције надлежно Јавно тужилаштво за организовани криминал, при чему је нејасно да ли су већ предвиђене конректне правне квалификације ‘кривичних дела’ будући да, иако верујемо да је члану Комисије то познато, носиоци правосудних функција могу одговарати кривично пред правосудним органима различитих, а нарочито опште надлежности“, навело је ВЈТ.

Према наводима ВЈТ, када се „помислило да је то крај непримереним изјавама и уопште целог иступања“, Стаменковић је „отворено фаворизовао рад одређених јавних тужилаштава, при чему је у неколико наврата посредно доводио у питање рад Вишег јавног тужилаштва у Београду“, што је „у овом тренутку, када је рад Комисије још увек у току, у најмању руку непримерено“.

Напомињући да „постоје и друге нелогичности“, ВЈТ је навело да је „оно што највише брине чињеница да овакво понашање чланова Комисије и јавни иступи, поред тога што имају елементе неуважавања и непоштовања колега, у јавности озбиљно наршавају част и углед јавнотужилачке функције и поверење јавности у рад јавног тужилаштва, те самим тим утичу и на самосталност у раду“.

Више јавно тужилаштво у Београду истакло је да га, као највеће и по надлежностима најважније тужилаштво у Србији, поред главног јавног тужиоца, чини и 75 оперативних носилаца јавнотужилачке функције, не рачунајући тужиоце упућене у друга тужилаштва, који „сви заједно и поред непопуњене систематизације, при датом обиму посла, у складу са законским прописима и етичким начелима, дају свој максимум у циљу савесног и одговорног обављања своје јавнотужилачке функције“.

Према наводима ВЈТ, то јавно реаговање на рад Комисије формиране решењем врховне јавне тужитељке Загорке Доловац достављено је и свим члановима Високог савета тужилаштва, Консултативном већу европских тужилаца, преко Канцеларије Савета Европе у Београду, шефу Делегације Европске уније у Србији Андреасу фон Бекерату, те шефу Одељења за владавину права и људска права – Мисије ОЕБС у Србији Мауру Пузу.

Инсајдер