Свети Јаков праведни: Брат Господњи и зачетник литургијског поретка

Свети Јаков био је син праведног Јосифа, заручника Пресвете Дјеве Марије. Од младости је заволео строг и испоснички живот. Никада није јео месо нити користио уље у исхрани, већ се хранио само хлебом и водом. Није пио вино нити било какво друго пиће, нити је одлазио у купатила. Укратко, одрицао се свега што је телу пружало задовољство. Стално је носио оштру власеницу, ноћи је проводио у молитви, а врло мало спавао. Од честих метанија кожа на његовим коленима постала је тврда попут камиље. До краја живота сачувао је девственост.

О томе зашто се апостол Јаков назива братом Господњим, односно братом Божјим, постоји следеће предање.

Када је његов отац Јосиф делио земљу својој деци из првог брака, пожелео је да један део остави и Господу Исусу, сину Пресвете Дјеве Марије, који је тада још био дете. Међутим, сви Јосифови синови успротивили су се томе. Једино је Јаков прихватио Исуса и узео Га као сунаследника свог дела. Због тога је и добио назив брат Господњи.

Постоји и други разлог због којег је Јаков носио то име. Када се Господ Исус Христос родио и када је Пресвета Богородица, бежећи од опасности, кренула с Њим у Египат, Јаков је пошао заједно с њима, као сапутник Богородице и светог Јосифа, свога оца.

Када је Господ Исус Христос одрастао и почео да проповеда Царство Божје, откривајући људима да је Он истинити Месија, свети Јаков поверовао је у Њега. Слушајући Његово божанско учење, још више се испунио љубављу према Богу и наставио да живи још строжије и побожније.

И сам Господ посебно је волео светог Јакова. То потврђује и чињеница да се после добровољног страдања и васкрсења Христос најпре посебно јавио Јакову, а затим и осталим апостолима. О томе сведочи апостол Павле речима: „Потом се јави Јакову, па онда свима апостолима“ (1 Кор. 15, 7).

Због праведног и Богу угодног живота, сви су светог Јакова називали Праведним. Уврштен је међу седамдесет апостола, а сам Господ Христос поставио га је за епископа и поверио му духовно старање о новооснованој Јерусалимској цркви.

Вођен Светим Духом, свети Јаков први је саставио и написао свету Литургију. Касније су је скратили због људске слабости, најпре свети Василије Велики, а затим и свети Јован Златоусти.

Као пастир Христовог стада у Јерусалиму, свети Јаков својим учењем привео је Богу многе Јевреје и Јелине и упутио их на прави пут. Написао је и Саборну посланицу упућену дванаест племена Израиљевих, испуњену богонадахнутим и душекорисним поукама. Та посланица и данас представља драгоцено духовно наслеђе Цркве Христове, која се њоме непрестано поучава вери и добрим делима.

Због свог врлинског живота свети Јаков уживао је велико поштовање међу људима, не само међу хришћанима већ и међу онима који нису веровали у Христа. Чак му ни јеврејски првосвештеници, који су само једном годишње улазили у Светињу над светињама, нису бранили да тамо често долази и моли се.

Видевши његов чист и беспрекоран живот, Јевреји су му дали и посебно име – Обли или Офли, што је значило „ограда и утврђење људима“ или „праведнији од свих“.

Свети Јаков улазио је у Светињу над светињама и дању и ноћу. Падао је ничице на земљу и са сузама се молио Господу за цео свет. Народ га је волео због његове светости, а многи јеврејски старешине поверовали су у његово учење. Сви су га радо слушали. Мноштво људи долазило је к њему: једни да чују његове поуке, а други да се дотакну скута његове одеће.

У то време за јеврејског првосвештеника постављен је Ананија. Видевши да народ са великом пажњом слуша Јаковљеве проповеди и да многи прихватају Христово учење, Ананија, заједно са књижевницима и фарисејима, обузет завишћу и гневом, почео је да смишља како да убије светитеља.

Договорили су се да замоле светог Јакова да својим учењем одврати народ од Христа. Ако одбије да то учини, одлучили су да га убију.

Приближавао се празник Пасхе и мноштво народа пристизало је у Јерусалим са свих страна. Римски намесник Фист, који је претходно избавио апостола Павла из руку Јевреја и послао га у Рим, већ је био умро, а његов наследник још није стигао из Рима.

Искористивши такве околности, књижевници и фарисеји окружили су светог Јакова у храму и обратили му се:

„Молимо те, праведниче, да на празник Пасхе, када се овде окупи мноштво народа, одржиш проповед и одвратиш људе од Исуса, у кога су многи поверовали, сматрајући Га Сином Божјим. Убеди их да напусте ту заблуду. Јер, сви те поштујемо и слушамо, као и сав народ. Уверени смо да говориш истину и да не правиш разлику међу људима. Зато посаветуј народ да не верује у распетог Исуса. Попни се на кров храма како би те сви могли видети и чути, јер се на празник овде окупио велики број људи, како Јевреја тако и припадника других народа.“

Затим су извели светог Јакова на кров храма и гласно му се обратили:

„Праведниче, сви смо дужни да ти верујемо. Ови људи су у заблуди јер следе распетог Исуса. Зато нам искрено реци шта ти мислиш о Њему.“

Светитељ им тада громко одговори:

„Зашто ме питате о Сину Човечијем, који добровољно пострада, би распет и погребен, а трећег дана васкрсе из мртвих? Он сада седи на небесима с десне стране Вишњега и поново ће доћи на облацима небеским да суди живима и мртвима.“

Када је народ чуо Јаковљево сведочанство о Исусу Христу, веома се обрадовао и сви у глас повикаше:

„Слава Богу! Осана Сину Давидовом!“

Тада књижевници и фарисеји рекоше једни другима:

„Погрешили смо што смо дозволили Јакову да говори о Исусу, јер је народ сада још више прихватио његове речи.“

Обузети гневом и злобом, гурнули су светог Јакова са крова храма, надајући се да ће његов пад уплашити народ и поколебати веру у његове речи. Док је падао, гласно су узвикивали:

„Чак се и праведник преварио!“

Свети Јаков је при паду задобио тешке повреде, али је још био жив. Подигао се на колена, пружио руке ка небу и почео да се моли:

„Господе, опрости им овај грех, јер не знају шта чине.“

Фарисеји су тада почели да га каменују и наносе му нове повреде. Један човек из племена Рихавова повикао је:

„Престаните! Шта то радите? Праведник се моли за вас, а ви га засипате камењем!“

У том тренутку један од њих приђе светитељу са батином у рукама и снажно га удари по глави, усмртивши га. Тако свети Јаков, у великим мукама, предаде своју душу Господу.

Његово свето тело сахранили су у близини храма, док су верници горко оплакивали губитак праведника.

Свети Јаков био је епископ Јерусалимске цркве тридесет година. Пострадао је за Христа Господа у шездесет шестој години живота.

Њему, заједно са Оцем и Светим Духом, нека је част и слава у све векове

Компас инфо