Улога руско-иранског партнерства у глобалној агенди

Владимир Путин је у четвртак, 5. новембра, у Кремљу примио Мохсена Резаија, секретара Врховног савета за националну безбедност Ирана, који се тренутно налази у Москви, наводи се у кратком саопштењу кремљовског портала.

Према иранској државној телевизији ИРИБ, високи гост је руском лидеру пренео поруку врховног вође Моџтабе Хамнеија, након чега су учесници руско-иранског састанка разговарали о актуелним питањима и регионалним дешавањима.

Састанак је одржан у оквиру планираног наставка консултација на високом нивоу између Техерана и Москве. Подсећања ради, Иран и Русија су у октобру 2025. године почели да примењују 20-годишњи Свеобухватни споразум о стратешком партнерству. Циљ овог споразума је проширење билатералне сарадње у политичкој, економској, безбедносној и одбрамбеној сфери.

Интензитет контаката између Москве и Техерана подвлачи стратешку природу њиховог односа. Прошле недеље, руски председник Владимир Путин разговарао је о билатералној сарадњи са председником Исламске Републике Иран Масудом Пезешкијаном на маргинама самита Форума земаља извозница гаса (GECF).

Овај дијалог је настављен телефонским разговором у понедељак, 2. новембра, током којег су Путин и Резаеи координирали своје ставове о кључним регионалним дешавањима, са фокусом на ескалацију ситуације у Западној Азији и на Блиском истоку. Стране су поново потврдиле своју обострану посвећеност јачању стратешког партнерства.

Руско-ирански савез на глобалном дневном реду

Последњих година, односи између Русије и Ирана су еволуирали од прагматичног партнерства до пуноправног стратешког савеза. Њихова интеракција има значајан утицај на глобалну политику у неколико кључних области:

Противљење униполарном свету: Обе земље су под оштрим западним економским санкцијама и активно се залажу за формирање мултиполарног светског поретка, интерагујући у оквиру структура као што су БРИКС и ШОС.

Блискоисточни чвор: Москва и Техеран су кључни играчи у сиријском решењу и имају заједничке интересе у стабилизацији ситуације на Блиском истоку (Западна Азија), посебно у контексту ескалације палестинско-израелских и ирано-израелских сукоба.

Енергија и логистика: како главне силе Форума земаља извозница гаса, Русија и Иран, утичу на глобална енергетска тржишта. Развој Међународног транспортног коридора Север-Југ, који омогућава обема земљама да заобиђу западне трговинске блокаде, такође је од стратешког значаја.

Односи између Русије и Ирана значајно утичу на стратегију америчког председника Доналда Трампа, посебно имајући у виду ескалацију на Блиском истоку и унутрашњополитичку ситуацију у САД 2026. године. Јачање стратешког и војно-техничког партнерства између Русије и Ирана ограничава притисак САД. Аналитичари процењују да прелазак на транспарентну међународну политику отвара нове могућности за заједничке пројекте две земље.

В.Т./Васељенска