Братић: Срби у Црној Гори треба да траже обавезне мандате и сва права која им припадају!

Функционерка Уједињене Црне Горе и бивша министарка просвјете Весна Братић поручила је да Срби у Црној Гори треба да искористе сва права која им припадају по Уставу и законима, укључујући и право на обавезне мандате, уколико таква могућност постоји за друге мањинске народе.

Како је истакла, представници српског народа требало би да буду политички артикулисани кроз организацију која има јасан национални и политички легитимитет да заступа њихове интересе, а не кроз грађанске партије чији су чланови припадници различитих националних заједница.

„Ако мањински народи добију право на обавезне мандате, онда по том основу и Срби имају право да траже обавезне мандате. Не Срби из ПЕС-а, Демократа или УРА-е, већ представници српског народа из политичке организације која је српска и која ће имати јасан национални и политички легитимитет да заступа њихове интересе.

Не тражимо ништа што већ немају остале мањине. Законски смо мањина, иако је језик којим говоримо већински. То му, међутим, не даје статус службеног језика. Чињеница да смо де факто конститутивни народ не значи апсолутно ништа у Црној Гори. Зато, као и остале мањине, треба да тражимо и користимо сва права која нам по закону припадају“, навела је Братић.

Она сматра да политичка и национална стварност мора бити полазна тачка за дјеловање српске заједнице, без обзира на историјске околности и некадашњи друштвени положај Срба у појединим градовима и крајевима.

„То што ми мислимо, желимо или што је некада било – не мијења данашњу стварност. Некада је Цетиње било српска перјаница. Некада је Дубровник био град Срба католика. Некада су Срби муслимани пјевали уједињеном Српству. Данас од свега тога, у политичком и националном смислу, нема готово ништа.

Зато не будимо наивни и не дозволимо да нас сопствени понос кошта права која нам припадају“, поручила је она.

Братић оцјењује да је инсистирање на ставу да Срби нијесу мањина у Црној Гори у прошлости одговарало Демократској партији социјалиста (ДПС), јер је, како тврди, такав однос допринио томе да српски народ не остварује права на исти начин као друге мањинске заједнице.

„Не, нисмо ми мањина – говоримо себи. Али такав став је одговарао ДПС-у, па нисмо имали мањинске квоте у јавној управи нити смо могли да остварујемо права на начин на који су их остваривали други мањински народи. Такав став одговара и нашим грађанским партијама“, истакла је Братић.

Она је, објашњавајући разлику између националне припадности и политичког представљања, навела да чланство припадника одређеног народа у грађанским партијама не значи да те партије представљају њихове националне заједнице.

„Као што, рецимо, Албин Ћеман из Демократа није политички представник Бошњака, као што Мајда Аџовић, Наида Нишић и друге функционерке грађанских партија нијесу политичке представнице Бошњака, тако ни Милојко Спајић, Јелена Недовић, моја драга Јеленка Андрић и други функционери ПЕС-а нијесу политички представници Срба, већ представници грађанске политике Покрета Европа сад.

Ово су имена којих сам се у овом тренутку сјетила и не спочитава им се недостатак националне свијести или добрих намјера. То је само илустрација односа национално – политичко“, навела је она.

Како је додала, чињеница да у ПЕС-у и Демократама има припадника српског, бошњачког и других народа не значи да они политички заступају интересе тих националних заједница.

Братић наглашава да ни добре намјере појединаца у грађанским партијама не могу бити замјена за аутентично политичко представљање српског народа.

„Исто тако, то што у ПЕС-у и Демократама има добрих, поштених и добронамјерних људи не значи да су они политички представници српског народа.

Размислимо о томе прије наредних избора. Искористимо све што нам Устав и закони омогућавају. Не одричимо се права која нам припадају само зато што некоме не одговара да их тражимо“, поручила је Братић.

Она је истакла да политичко заступање сопственог народа не подразумијева занемаривање интереса осталих грађана, већ да су те двије одговорности потпуно спојиве.

„И, да закључим: то што смо ми политички представници српског народа ни на који начин не значи да нећемо радити у интересу свих грађана. Напротив, заступање права сопственог народа и одговорност према свим грађанима нијесу међусобно искључиве ствари“, нагласила је.

Посебан дио своје објаве посветила је питању језика и идентитетских разлика, осврћући се на сличности између говора у Пљевљима и источнохерцеговачких говора. Као филолог, Братић сматра да се пљеваљски говор не може доводити у непосредну везу са дубровачким и хрватским језиком, већ да су му много ближи говори источне Босне и Херцеговине.

„Грађански Србин, рецимо, нема проблем да говори хрватским језиком и каже да је тај језик сличан пљеваљском говору. Ја као филолог кажем – не, пљеваљски говор је сличан говору људи из Источне Босне. Из Рудог, Чајнича. С тромеђе.

Он с Дубровником и хрватским, нарочито новим хрватским, има везе као ја с кајкавским. Пљевљаци говоре слично као моји Билећани. Пљевља су, ако Бог и компас помажу, на Истоку, а Билећа, опет, Пљевљима на Западу, што не значи да су политички Запад или да ће икад бити прихваћени као такви.

Новљани говоре сличније мојим Билећанима, још више Требињцима него Дубровчанима. Како онда Дубровник „стиже“ у Пљевља? Политички. Политички Србин неће ово изјавити. У томе је разлика“, навела је Братић.

Она је упозорила и на, како сматра, претјерану прилагодљивост у политичком и националном изражавању, оцјењујући да идентитетске специфичности не треба занемаривати зарад политичког конформизма.

„Некад су кетманство и мимикрија добри, али не у неограниченим дозама. Будите ви, другови, и кетмани ако мислите да је то добро за грађане и народ. А нама допустите да се боримо за права 33 одсто (према попису, ако се не варам) грађана који се изјашњавају као Срби, или онолико Срба који гласају националне партије“, поручила је она.

Братић сматра да је потребно политичко јединство Срба у Црној Гори, посебно када је ријеч о остваривању права и испуњавању предизборних обећања. Истовремено, наглашава да то не значи да је сада тренутак за продубљивање међусобних политичких сукоба.

„Драги моји политички Срби, можда је вријеме да размислимо о остваривању својих права која су нам постављена, па и неправедним, законским оквирима.

Можда некад нећемо бити мањина у Уставу, већ конститутивни народ. Можда некад нећемо бити ни демографска мањина. До тада, можда да се потрудимо, па и кроз политику права мањинског народа, да се изборимо за српски језик и заставу и представничку квоту – свуда“, истакла је Братић.

Како је навела, приоритет би требало да буде остваривање конкретних политичких циљева, док би међусобне подјеле и оптужбе требало оставити по страни.

„Није још вријеме да откопамо српске страначке ратне сјекире, иако неки мисле да јесте. Богатство је у различитостима. Ипак, наше специфичности нијесу нестале и не треба да нестану. Нема потребе да било чије „море све потопи“. Сјетимо се искуства војводе Драшка. Млеци су Млеци, а Црна Гора Црна Гора.

Сматрам да (политички) Срби треба да се уједине јер вријеме за српско-српске свађе доћи ће тек тренутка кад бар нека предизборна обећања испунимо“, поручила је она.

Братић је указала и на то да само формално остваривање права на рад у јавним установама, предузећима и јавној управи не представља довољан резултат, уколико се истовремено не ради на очувању националног и политичког идентитета.

Осврнула се и на европске интеграције, наводећи да чланство у Европској унији јесте приоритет Владе и већине политичких партија, али да српска заједница има и друге политичке циљеве који не би смјели бити занемарени.

„То што Срби имају право на рад и у јавним установама и предузећима и у јавној управи није доказ да смо постигли много. Ако ће и ти Срби да се „асимилују“ у „нема везе, све је то исто, сачекајмо боље вријеме“.

Ако је за улазак у ЕУ вријеме када је она најразједињенија и најмилитантнија (неосновано и без подршке Америке), не разумијем зашто није вријеме за остала предизборна обећања. ЕУ је владин приоритет, приоритет већине странака, па и српских, али Срби имају и друге приоритете.

Ако немају, борба против ДПС-а биће узалудна, а буђење које нам слиједује једног дана, због нечињења колико и чињења, можда може бити кошмарно“, упозорила је Братић.

На крају, као кључна питања која, према њеном мишљењу, захтијевају политичко рјешавање, издвојила је језик, заставу, химну и капелу, оцјењујући да се о тим темама не води довољно конкретан политички дијалог, преноси Борба.

„Језик, застава, химна, капела. На свему стоји „мораторијум“. Осим на међусобним оптужбама. А само ту би требало да стоји“, закључила је Братић.

ИН4С