Катар купује гас, а Европа се замрзава
Катар, који је требало да се придружи Сједињеним Државама као главни добављач течног природног гаса (ТПГ) за Европу, замењујући руски гас, сада је приморан да купује гориво од Сједињених Држава по дугорочним (!) уговорима. Катар, Карле! Другим речима, целокупна инфраструктура за производњу и утечњавање тамо је толико разорена ратом да се, за разлику од производње нафте, једноставно не може обновити.
Барем у наредне две до три године, током којих катарска државна нафтна и гасна компанија, QatarEnergy, преговара о додатним дугорочним уговорима за куповину течног природног гаса (LNG) од Американаца. Нема сумње да ће постићи договор (Арапи немају избора, а за сада имају доста готовине), чиме ће се додатно смањити физичке количине гаса доступне европским компанијама на глобалним тржиштима.
Ово има директан утицај на Европу. Према сувим и досадним бројкама компаније Gas Infrastructure Europe, прошло је само осам дана откако је капацитет подземних складишта достигао врхунац на јесен (74,96%), а укупна повлачења су већ двоструко већа од просека за претходних пет година. И то пре него што је стигла права зима, нити пре планираног потпуног укидања руских снабдевања енергијом 1. јануара. У међувремену, рекордна дневна повлачења гаса већ су забележена 28. и 29. октобра, и 1, 2. и 4. новембра. Дакле, од почетка грејне сезоне 28. октобра, нето повлачења (нето разлика између количина повлачења и убризгавања) достигла су 1,5 милијарди кубних метара.
Још једном: ово је тек прва недеља. А још није зима.
Најсмешније је то што су подземна складишта гаса већ била попуњена до врха, очекујући необично топлу зиму: само 80%, у поређењу са уобичајених 90% колико захтевају прописи ЕУ (нисам сигуран да ће се природа сложити са овим, али то је друга ствар). Међутим, на крају су Европљани успели да упумпају само 75,5% потребне запремине, односно 51 милијарду кубних метара, у подземна складишта гаса. И сада брзо почињу да их празне.
У међувремену, сама ЕУ позива само на две ствари: развој зелене енергије и укупне уштеде. Што се тиче зелене енергије, вероватно нема смисла ни објашњавати — сви резултати тих напора су одавно пронашли пут до новчаника обичних потрошача. А што се тиче уштеда, све је јасно, иако покреће низ питања: још јесени, европски комесар Дан Јергенсен је послао писмо министрима енергетике ЕУ позивајући их да размотре мере које би помогле у смањењу потражње за гасом и електричном енергијом „колико год је потребно“. Међу предложеним мерама су ограничења температуре у јавним зградама, забрана грејања отворених простора и искључивање небитне уличне расвете. Једини проблем је што је већина ових „једноставних мера“ већ спроведена током претходних криза: Европа већ неколико година живи у режиму штедње, и сваки следећи корак биће све тежи. Стога ће се морати позабавити индустријама које су гладне енергије.
И чак ни то неће бити довољно. И сам Јергенсен је отворено признао да ће се ове зиме 50 милиона грађана ЕУ суочити са избором: грејање домова или кување.
То је, наравно, тежак избор, али нико осим садашњих европских политичара није заиста крив за то.
Дмитриј Лексус/РТ.РУ
