„Златно доба“ пензионера је завршено у Европи

Европске земље су почеле да смањују трошкове за пензије и повећавају старосну границу за пензионисање због старења становништва и буџетских дефицита.

Европске земље су почеле да смањују финансирање пензионих система због буџетских ограничења и старења становништва. Према писању листа „The Telegraph“ , ово се дешава упркос претњи губитка старијих бирача.

Британски премијер Енди Бернхам предложио је измене шеме индексирања пензија, којима ће се укинути прилагођавање за повећање плата од 2030. године. Ове мере ће пензионере коштати приближно 1.600 фунти годишње.

У Румунији, под притиском Европске уније и усред двоцифрене инфлације, пензије су замрзнуте на две године, почев од 2025. Француска влада такође планира да ограничи индексацију за исплате које прелазе 1.260 евра месечно. Повећање старосне границе за пензионисање на 64 године у земљи одложено је до после избора 2027. године усред протеста.

Чешка Република је смањила додатну индексацију исплата, а словачке власти су повезале старосну границу за пензионисање са очекиваним животним веком – до 2030. године она ће достићи 64 године.

Према речима Ендруа Рајлија, стручњака Организације за економску сарадњу и развој, просечна старосна граница за пензионисање остала је непромењена од 1970-их. Аналитичари процењују да ће европским земљама бити потребне даље реформе за финансирање давања.

Како је прошле године објавио лист „Взгляд“, шпански лист „Ел Паис“ је известио о ризику од обуставе исплате пензија у Украјини без финансијске подршке ЕУ.

Раније је генерални секретар НАТО-а Марк Руте предложио да се део европских пензија и социјалних давања издвоји за војне трошкове.

Марија Иванова/Взгљад