Како ишчупати дипломатију БиХ из канџи политичке

Улазак нових чланова у Председништво БиХ може бити шанса да се реше досадашње политичке злоупотребе институција БиХ на плану спољне политике у корист Бошњака. Али кадрирање нових амбасадора у коме последњу реч има Председништво БиХ биће ограничено ветом које имају представници три народа, објашњава политиколог Анђелко Козомара.

Председништво БиХ које је иначе задужено и за спољну политику те државе 16. новембра добиће новог члана из редова Хрвата Даријану Филиповић. Поред српског члана Председништва Жељку Цвијановић, и Филиповићева је најавила да ће за њу приоритет бити резови у дипломатији и преиспитивање рада ДКП мреже, коју је у претходном мандату карактерисала самовоља дипломата.

Крај злоупотребе дипломатије БиХ?

Међутим, да ли нови сазив Председништва може да вратити дипломатију БиХ на уставни пут и сруши деценијску препреку – неписано правило да се чланови Председништва не мешају у избор дипломата из редова других народа. Јер, управо таква пракса изнедрила је дугогодишње злоупотребе и опструкције.

Политиколог из Бањалуке Анђелко Козомара сматра да ће долазак Даријане Филиповић уместо Жељка Комшића у Председништву значајно релаксирати односе, те да ће бити све мање могућности за прегласавање српског члана Председништва, као што је то био случај у протекле четири године.

„Међутим, не треба гајити превелике наде да ће Хрвати безрезервно подржавати сваку српску идеју. Они сигурно неће увек бити на страни Дениса Бећировића, као што је то често био случај, него ће и они гледати свој интерес, пре свега интерес који имају у Федерацији БиХ заједно са Бошњацима. Дакле, биће релаксираније, али то неће бити просрпско Председништво, као што можда неко очекује,“ оцењује Козомара.

Ипак, сасвим је сигурно да ће биће уравнотеженије одлучивање, каже он подсећајући да постоји један џентлменски споразум, нигде није написан, него је усмено договорен још док је Алија Изетбеговић био жив, да се нико никоме не меша у именовање амбасадора.

„Дакле, тако се и догодило да имамо Свена Алкалаја и Златка Лагумџију у Америци, као и да имамо разне екстремне бошњачке амбасадоре на важним местима у свету. И то ће и овог пута остати тако. Неће се ту моћи утицати на избор бошњачких амбасадора. Ако би неко ставио вето, у овом случају Жељка Цвијановић, на избор неког бошњачког амбасадора, они би одмах одговорили на свако српско именовање, не би дали сагласност за њега. То је, дакле, нешто што ће и даље остати у функцији те дипломатије,“ очекује Козомара.

Измене у МСП БиХ

Он , међутим, истиче да, што се тиче самог министра спољних послова, сигурно је да на његовом челу више неће бити Бошњак, јер је у три од последња четири мандата на том месту био Бошњак. То су били Свен Алкалај, који се изјашњава као Бошњак, и Бисера Турковић, а сада је ту и Елмедин Конаковић.

„Према најавама, министар спољних послова биће Хрват. Срби су спремни да уступе то место како би њима остао ресор министра финансија.

Видећемо како ће бити распоређена остала министарства у Савету министара, али у сваком случају Бошњак неће бити министар спољних послова. Неће се више дешавати, као што је радио Конаковић, да путује по свету са једном једином намером, и то је невероватно за јавност, али је чињеница за коју постоји небројено доказа: једини мотив његовог путовања био је оговарање Срба, а првенствено Милорада Додика. Све најцрње је говорио о народу са којим дели државу, са којим живи и са којим треба да, бар теоретски, оствари неки напредак, не само економски него и политички развој БиХ,“ наводи Козомара.

То су, наводи наш саговорник, чињенице које ће одредити будућност БиХ.

„Неће више бити тог оговарања Срба по свету, али у самом избору амбасадора Срби неће моћи много да утичу као ни Хрвати. Дакле, неће бити ту много помака у избору амбасадора али у променама у министра спољних послова може доћи до неког ублажавања курса. То ће бити сигурно, јер се овако нешто, као што су радили Конаковић и пре њега Бисера Турковић, сигурно неће поновити у скоријој будућности у Босни и Херцеговини. То није била дипломатија,“ каже наш саговорник.

Неписано правило постало закон

Подсећања ради, још при крају прошлог века, када је, после првих вишестраначких избора у БиХ, тадашња краткотрајна коалиција одлучила да Министарство иностраних послова припадне Бошњацима и за министра устоличила Хариса Силајџића али се испоставило да се та заједничка институција претворила у страначку филијалу Бошњака, а ДКП мрежа у моноетничку бошњачку експозитуру.

Иначе, према Дејтону спољна политика БИХ спада у искључиву надлежност Председништва БиХ уз неопходни консензус при одлучивању.

У такозваној међународној заједници јасно је да се из БиХ одавно не чује само један глас. Јасно јој је и да у сарајевским сокацима станују рушитељи уставног уређења па и на Уставу засноване спољне политике.

Бранкица Ристић/Спутњик