СРПСКЕ ДЕОБЕ: „Луча“ против српске луче!

Признајем! Иду ми на нерве српски грађански покрети и странке. А једна се оснива крајeм новембра и зваће се „Луча“. Јадна је та луча која још једном понавља кобну српску грешку у Црној Гори, а која се зове уситњавање српског политичког простора. Умјесто да се тај простор укрупњава, односно да се јасно формира једна национална странка са јасним националним програмом и под своје скуте окупи тих стотињак хиљада српских гласова, постоје у Црној Гори појединци којима је до тога стало као да лањског снијега, па формирају нове српске странке. Ваљда да задовоље своје сујете, да буду коначно једном страначки лидери, па што кошта да кошта!

Уколико Србима у Црној Гори нешто данас није потребно, онда је то нова политичка странка. Имамо их прегршгт, више него што треба, а сваки њен лидер сматра да га је сам Бог одредио да води Србе у Црној Гори и да без њега и његове странке пропадасмо. И због таквих лидера српско бирачко тијело већ деценијама је подијељено, односно гласа за сијасет српских политичких колона! Од тих колона тек понека успије да уђе у парламент, док се остали расути српски гласови већином распореде у таборе антисрпских странака!

И није то појава од јуче. Као да неко подгријава те српске домаће политичке деобе, како би онемогућио овдашње Србе да се јединствено политички организују, освоје значајан проценат српских гласова, па бројем посланика у парламенту постану значајан политички фактор, а можда и пресудан за даљу судбину Срба у Црној Гори, али саме Црне Горе. Јер другачије би се гледало на српску јединствену посланичку групу од 25 или 30 посланика, него на садашње српске посланичке клубове састављене од једноцифреног броја посланика!

И није потребна нека велика мудрост да се схвати та, рекох, кобна вишедеценијска кобна грешка и да нема потребе да се понавља, само је потребно мало разума и политичке скромности. Не може баш сваки Србин да буде српски политички лидер и не може баш сваки Србин да буде директор или његов помоћник, секретар или државни помоћник. Међутим, у Црној Гори ништа лакше него формирати нову странку и бити барем уочи избора политички лидер, а послије куд – који мили моји. Важно је да је неко био лидер бар пар мјесеци, а шта ће од тога имати обични Срби, то наше сујетне и политички преоптерећене Србе много и не интересује!

И један од кобних српских проблема је и долазак на чело странака људи који су се одједном појавили на домаћој политичкој сцени, која до прије пет година није ни знала за те појединце нити су се они нешто трудили да учествују на њој. Међутим, када су ушли у политичке воде и то као неки експерти и стручњаци из својих области (економије, медицине, процвјете…) немају намјеру да излазе из политике и да се врате својим професијама. Какве професије и какви бакрачи, политика је постала за њих мед и млијеко, обећана земља и Земља Дембелија коју немају намјеру да напусте! Нигдје као у Црној Гори или мало гдје на планети, тобожњи експерти постају преко ноћи необуздани политичари без којих нема ни странака, ни политике, ни демократије и српског бољитка. А оно што су они показали претходних пет година кандидује их за дубоку политичку пензију, али то до њих не допире. Као политичари, некадашњи експерти, и не помишљају на пензију, него би хтјели само још и још власти. И љути су када не добију потребан број српских гласова, тада им је свако крив, али не одустају. На разне начине се довијају да остану у политици, па и онда када виде да их нико неће!

И на то ми личи најављена „Луча“! За њеног вођу до прије пет година нико није знао, али за тих пет година сласт политике је толико осоколила тобожње експерте да они више без политике и не постоје као особе. И не схватају и не маре за оне који су се 30 година борили против ДПС-а, протестовали, писали и гутали сузавац и ДПС кнедле. Није данас вријеме за њих, вријеме је за њих који за разлику од поменутих, нијесу ни протестовали, ни писали, нити гуталу сузавац и ДПС кнедле!

А јадни домаћи Срби све то гледају и чуде се шта се ово дешава и има ли икаквог смисла бити данас Србин у Црној Гори. Одрекну те се и лидери за које си гласао и довео их тамо гдје су данас. Међутим, за њих то више није битно. Важно је да се пале нове српске „Луче“ и да ће их бити ко на гори листа. А која је прва или права више није ни важно. Важно је ући у парламент и остати вјечно у политици. А када се тамо смјесте, почиње неки други свијет, пун привилегија, егзотичних и осталих путовања, апанажа и дневница. И наравно нико више не уступа другоме своје „крпице“. Оне су само за њих, Богом дане да буду српски лидери. Њима „крпице“, осталим Србима зној, јад и муке. И сви задовољни и све овце на броју!

Иван Милошевић/Српска24.ме