ВИШЕ ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО РЕАГОВАЛО НА ИЗВЕШТАЈ КОМИСИЈЕ ВРХОВНОГ ТУЖИОЦА: Намера била „прикупљање доказа“ за неформалну истрагу против тужилаца

Више јавно тужилаштво у Београду одбацује налазе из извештаја Комисије Врховног јавног тужилаштва и тврди да је њен састав био променљив и нејасан.

Тужилаштво наводи да је Комисија тражила увид у предмете и да је објављивање детаља пре достављања извештаја нарушило поверење јавности.

У саопштењу се тврди и да је надзор могао да послужи као прикупљање доказа за неформалну предистрагу и дисциплинске поступке.

Више јавно тужилаштво у Београду саопштило је да одбацује као неосноване наводе из извештаја Врховног јавног тужилаштва, који је саставила Комисија за надзор тог тужилаштва. Подсетило је да је састав Комисије био променљив и упитан из више разлога, због чега је, како се наводи, остало нејасно и како је остварен континуитет надзора и контроле.

„Основано се поставља питање да ли је извештај усмерен на испитивање законитости, делотворности и једнообразности у поступању или је, заправо, искоришћен као средство за обрачун врховног јавног тужиоца и појединих јавних тужилаца Врховног јавног тужилаштва са главним јавним тужиоцем и одређеним јавним тужиоцима ВЈТ-а у Београду“, наводи се у реаговању ВЈТ-а у Београду на извештај Комисије формиране решењем врховног јавног тужиоца.

Како се наводи, ВЈТ у Београду најоштрије осуђује и објављивање детаља извештаја у јавности пре него што му је достављен, јер се тиме, према ставу овог тужилаштва, „нарушава поверење јавности у рад јавног тужилаштва без икаквих доказа о било каквим неправилностима у раду“.

„Више јавно тужилаштво у Београду детаљно ће се изјаснити о конкретним наводима извештаја након његове свестране анализе“, наводи се у саопштењу.

Опште обавезно упутство врховног јавног тужиоца О бр. 8/26 од 27. октобра 2026. године, како се додаје, донето је на основу члана 16. став 1. Закона о јавном тужилаштву, којим је прописано да врховни јавни тужилац издаје опште обавезно упутство за поступање сваког носиоца јавнотужилачке функције ради постизања законитости, делотворности и једнообразности у поступању.

У Општем обавезном упутству наведено је да се надзор спроводи „ради постизања законитости, делотворности и једнообразности у поступању свих носилаца јавнотужилачке функције, у циљу праћења и усмеравања рада јавних тужилаштава и надзора над спровођењем општих обавезних упутстава, сходно члану 31. тачка 3. Закона о јавном тужилаштву“.

„Оно што прво упада у очи јесте навод из упутства да се ‘омогући увид у сваки предмет тог тужилаштва на захтев члана Комисије, који ће бити описно или на други начин индивидуализован’. Овакво овлашћење Комисије је у најмању руку необично, односно упитно, уколико говоримо управо о овлашћењима Врховног јавног тужилаштва из члана 31. тачка 3. Закона о јавном тужилаштву“, наводи се у саопштењу.

Додаје се да је у просторије Вишег јавног тужилаштва у Београду приступила Комисија формирана решењем врховног јавног тужиоца А број 513/26 од 27. октобра 2026. године, али да нико од овлашћених лица тог тужилаштва није имао увид у решење. Због тога је, како се наводи, остало непознато ко чини Комисију — да ли је реч о колективном телу за надзор или су њени чланови поступали самостално.

Комисија је, како се наводи, свакога дана долазила у нешто измењеном или потпуно другачијем саставу, „тако да је остало нејасно како је остварен континуитет надзора и контроле од стране Комисије и да ли се, поред формалног назива, уопште ради о Комисији или појединачним јавним тужиоцима Врховног јавног тужилаштва који самостално врше контролу одређених предмета“.

„Дакле, остала је непознаница који су састав и мандат Комисије. Самим тим, Више јавно тужилаштво у Београду није имало увид, нити је познато да ли постоји неки правилник о раду Комисије, обавеза кворума за рад, ближа овлашћења чланова Комисије и слично. И поред свега наведеног, члановима Комисије су, у складу са Општим обавезним упутством, обезбеђени сви услови за несметан рад, нарочито посебна просторија и увид у сваки предмет који су тражили. Више јавно тужилаштво у Београду од почетка рада Комисије у свему је поштовало Опште обавезно упутство О бр. 8/26 од 27. октобра 2026. године, уједно поштујући и хијерархијска овлашћења, као и Етички кодекс јавних тужилаца“, саопштено је из ВЈТ-а у Београду.

Даље се наводи да је на самом почетку рада Комисије као први проблем искрсло питање поступања у складу са Законом о заштити тајности података, односно неопходности да чланови Комисије који треба да остваре увид у предмете означене као тајне имају одговарајући сертификат. Више чланова, како тврди ВЈТ, није поседовало такав сертификат или га није показало на захтев овлашћеног лица, односно руковаоца тајним подацима у том тужилаштву.

„Ово је битно истаћи јер се на овај начин могао компромитовати не само рад Комисије већ је озбиљно доведено у питање и поступање у складу са Законом о заштити тајности података од стране запослених у Вишем јавном тужилаштву у Београду“, закључује се.

У претходном реаговању, како се подсећа, истакнуто је и да је 2. новембра јавни тужилац Врховног јавног тужилаштва Бранко Стаменковић, члан наведене Комисије, усред њеног рада гостовао на телевизији Инсајдер, у емисији новинара Југослава Ћосића. ВЈТ у Београду оценило је да је његов наступ био у супротности са чланом 7. Етичког кодекса јавних тужилаца и да је довео у питање мотив за надзор, јер је коментарисао конкретне предмете који су били предмет надзора и, како се наводи, унапред најавио исход извештаја.

„Гостујући у наведеној емисији, јавни тужилац Врховног јавног тужилаштва Бранко Стаменковић је на питање новинара какав се исход рада Комисије може очекивати, парафразирано, навео да постоје само три могућа исхода: покретање дисциплинског поступка, подношење кривичне пријаве или издавање обавезног упутства у поједином предмету. Дакле, наведени члан Комисије није навео као четврту могућност да неправилности уопште не буду пронађене“, подсећа се у саопштењу.

Како се додаје, Стаменковић је појаснио да је за кривично гоњење носилаца јавнотужилачке функције надлежно Јавно тужилаштво за организовани криминал, при чему је, према оцени ВЈТ-а у Београду, нејасно да ли су већ биле предвиђене конкретне правне квалификације „кривичних дела“.

„Иако верујемо да је члану Комисије то познато, носиоци правосудних функција могу кривично одговарати пред правосудним органима различитих, а нарочито опште надлежности“, наводи се у реаговању.

ВЈТ у Београду наводи и да је Стаменковић јавно фаворизовао рад појединих јавних тужилаштава, конкретно Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду, док је, како се тврди, посредно доводио у питање рад ВЈТ-а у Београду и унапред наговестио могуће мере Комисије.

„Из оваквог става и јавног иступања члана Комисије, као и из прејудицирања исхода надзора и садржине извештаја који је потом уследио, произлази да је поступање Комисије представљало одређену врсту ‘прикупљања доказа’ у циљу спровођења некакве неформалне предистраге, односно покретања дисциплинских поступака, као и да је Врховно јавно тужилаштво злоупотребило наведени институт ради постизања сасвим другог циља“, наводи ВЈТ у Београду.

„Више јавно тужилаштво у Београду не може себи да допусти привилегију да остане немо, као највеће и по својим надлежностима најважније тужилаштво у Републици Србији, које поред главног јавног тужиоца чини и 75 оперативних носилаца јавнотужилачке функције, не рачунајући тужиоце упућене у друга тужилаштва. Сви они, и поред непопуњене систематизације и обима посла, у складу са законским прописима и етичким начелима, дају свој максимум ради савесног и одговорног обављања јавнотужилачке функције“, закључује се у саопштењу ВЈТ-а у Београду.

Комисија Врховног јавног тужилаштва објавила је данас извештај о надзору Вишег јавног тужилаштва у Београду, на 23 стране, у којем оштро критикује рад главног тужиоца Ненада Стефановића и још неколико тужилаца ВЈТ-а у Београду. Поред критика и дисциплинских поступака, Комисија је, како се наводи, предложила да Врховно јавно тужилаштво покрене кривично гоњење тужилаца, као и дисциплинске поступке.

Курир