СВЕДОЦИ СРПСКОГ ТРАЈАЊА У ДАЛМАЦИЈИ: Манастир Драговић у дубинама језера Перућа!

Некадашњи манастирски комплекс, који деценијама почива на дну језера Перућа у Цетинској крајини, у средњој Далмацији, открива своје зидине сваки пут када се због суше и потребе за повећаном прозиводњом електричне енергије, смањи водостај. Тада из дубина језера, изроне зидине, камени лукови и гробни крстови старог манастира Драговић.

Захваљујући читаоцу, Дени Деметлика, Глас Српске објавио је заиста невероватне фотографије манастира Драговић под водом.

Шта крију дубине језера Перућа, какво непроцењиво историјско благо овог дела Хрватске и српског православног становништва које живи на овим прострима можете вид‌јети управо на овим фотографијама, наводи Глас Српске.

Иначе манастир Драговић спада у ред три најзначајнија далматинска манастира. Поред Крупе и Крке, који су саграђени нешто раније, историја манастира Драговић такође започиње у 14. веку. Саграђен је 1395 године. Непуних стотину година након изградње првобитног манастира, Турци су га опустошили 1480. Био пуст двадесет година. Потом је обновљен, да би 1590. године поново остао пуст – пуних седамдесет година, јер су га монаси напустили због глади, али и непрестаних турских упада.

Манастир Драговић је тако од самог настанка, делио страдалну судбину народа овога краја, страдање народа пратило је страдање цркве и обрнуто.

Иначе, манастир Драговић се данас налази на трећој локацији по реду од 1395. године, када је саграђен на првобитном месту. Наиме, због нестабилног терена и влаге, манастир је по први пут премештен у 18 веку. По дозволи млетачке владе, премештање манастира започело је 1777. године. Радови су окончани 1867. године када је и освештан на локацији Виногради.

„Манастир Драговић се налазио у непосредно уз сами извор Драговићке реке. Управо ту је био смештен први манастир из 1395 године. Више пута је рушен, пустошен, али су га свештеници увек обнављали. На жалост, због велике количине влаге, временом је руиниран и почео се обрушавати, па је од Млетачке републике добијена дозвола да се сагради нови манастир који је саграђен на коси, на самом крају увале која је под водом. Ту су се налазили чувени Драговићки млини. 1777. године је направљена велика црква која се и данас види када се повуче водостај језера. Наиме прво из воде изрони олтар те цркве која је била три пута већа од ове која се сада налази у порти манастира Драговић“ – каже мештанин Кољана Владимир М.Маринко који је и нама као и сваком путнику намернику и случајном пролазнику појаснио тешку судбину манастирског комплекса.

Ипак ту није крај његовој тешкој судбини. Власти СФРЈ су након Другог светског рата одлучиле да се зарад изградње вештачког језера потопи манастир Драговић, заједно са околним српским кућама и гробљима. Идеја је и реализована, манастир је потопљен и премештен на трећу локацију 1958. године гд‌је се налази и дан данас.

Манастир је вековима чувао непроцењиве драгоцености, попут рукописних минеја, књига штампаних на Цетињу и у Москви, записа Доситеја Обрадовића и антиминса патријарха Арсенија Чарнојевића. Тешко је страдао и 1995. године, да би монашки живот поново обновљен у пролеће 2004. године. Остаци потопљеног комплекса и гробља које се налази у близини које ових дана можемо вид‌јети сведоче о вековима трајања и неуништивости духовног идентитета српског православног становништва овог краја.

Српска24.ме/Корени.рс