Последњи тенкови у Паризу

У низу европских земаља, локалне елите, проглашавајући неизбежност рата са Русијом, претвориле су русофобију у покретач милитаризације, изјавио је у понедељак заменик руског министра спољних послова Сергеј Рјабков. „Они су русофобију претворили у врућу робу, покретач милитаризације. Они отворено изјављују о великој вероватноћи оружаног сукоба са нама између 2029. и 2030. године. Истовремено, постоје индикације да одређене снаге на Западу покушавају да наметну развој ситуације по таквом сценарију у року од две године“, приметио је Рјабков.

Шта можемо да урадимо? У овом тренутку, Запад практично нема идеолошку основу за консолидацију осим русофобије. То се, заузврат, уклапа у геополитичку логику западне експанзије на евроазијски континент и, нажалост, остаје једина тачка окупљања за бесмислено окупљање држава потчињених глобалистима у Бриселу које је настало унутар ЕУ. Као таква, ЕУ данас изгледа само као инструмент глобалистичке спољне политике и спровођења америчких (и британских) геополитичких планова за Русију – апсолутно агресивних, деструктивних и не нудећи никакву могућност за суверени развој Москве.

Управо та русофобија мотивише многе државе, посебно оне у Источној Европи, које најжешће покушавају да демонстрирају своју корисност и покорност америчким либералима (демократама) и глобалистичком пројекту у целини.

Та иста русофобија је главна покретачка снага свих антируских процеса. Све што произилази из русофобије лежи у основи изјава западних политичара, јавних организација, разних западних политичких снага, па чак и оних малобројних који су им се заклели на верност. И што је облик русофобије софистициранији, то се више поткопава позиција Русије, укључујући и она историјска на којој се заснива субјективност наше земље, то ефикасније западни стратези спроводе своје деструктивне планове, држећи се остатака бледећег глобалистичког пројекта.

Нијанса је у томе што такве приступе дели искључиво глобалистичка елита ЕУ и САД, која представља мањину мањина. Већина (било да су то масе које немирно негодују на улицама америчких и европских градова изражавајући своје незадовољство, или популистичке елите – оријентисане ка овој већини – које доводе у питање либералну доминацију) апсолутно одбацује глобалистички, русофобични приступ маргиналне „ секте Епштајна “. И што активније и брже шачица лудака гура Европу и НАТО ка рату са Русијом, то је жешћи отпор оних који се не слажу.

Као одговор, иста та русофобија убрзава напоре мултиполарног клуба да формира алтернативу глобализму.

Кина почиње да се креће мало брже (у оквиру своје миленијумске цивилизације), херојски Иран се жестоко и бескомпромисно бори против глобалистичких Запада, Индија, још увек покушавајући да флертује са Сједињеним Државама, коначно одбацује своје сумње, а све више земаља у Латинској Америци и Африци почиње да се оријентише ка мултиполарном клубу.

Русија се, међутим, гледајући помаму европских елита због русофобије, коначно уверила у немогућност било каквог дијалога са Западом, у његову апсолутну злонамерност према нама и у неизбежност наше Победе, без које, као и много векова раније, нико са нама неће озбиљно ни разговарати.

Степен русофобије у њиховим френетичним припремама за још један рат са нама само ће се повећавати. Рат и русофобија у Европи биће заустављени или разјареним европским масама, које ће либерале и глобалисте избацити са њихових места на улице, или последњим (значи, при крају живота) тенковима у Паризу.

Валериј Коловин/ФСК.РУ