КО ЈЕ СТАМЕНКОВИЋУ ДАО ПРАВО ДА КОНТРОЛИШЕ ТУЖИОЦЕ? Уставни суд му оборио одлуке, против њега поднета кривична пријава!

Бранко Стаменковић, бивши председник Високог савета тужилаштва, против кога је министар правде Ненад Вујић поднео кривичну пријаву након што је Уставни суд поништио спорне одлуке Савета а он одбио да поступи по налогу Уставног суда, данас учествује у Комисији која контролише рад Вишег јавног тужилаштва у Београду.

Након што је против Бранка Стаменковића министар правде поднео кривичну пријаву, Ненад Стефановић је 4. фебруара затражио заштиту од непримереног утицаја који су, према његовим наводима, Стаменковић и Загорка Доловац вршили на ВЈТ у Београду и поступајућег тужиоца. Само пет дана касније, непосредно пред заказано саслушање Стаменковића у својству осумњиченог, Доловац је злоупотребила могућност супституције и тако предмет изместила у Јавно тужилаштво за организовани криминал. Стаменковић се сутрадан није појавио на саслушању, нити је оправдао изостанак. Девет месеци касније, као члан Комисије Врховног јавног тужилаштва, учествује у надзору над радом истог тужилаштва, интересантно је да је највише критике од Стаменковића добио Александар Милошевић, тужилац који је поступао по кривичној пријави против њега.

Нова дисциплинска пријава коју је главни јавни тужилац ВЈТ у Београду Ненад Стефановић 12. новембра поднео против Бранка Стаменковића последњи је у низу поступака који указују на дубок сукоб унутар јавнотужилачке организације и политичког деловања тужиоца који уживају заштиту врховне тужитељке. Стаменковић се терети за тежак дисциплински прекршај због јавних изјава којима је, према наводима пријаве, повредио начело непристрасности и нарушио углед јавног тужилаштва.

Међутим, оно што овом случају даје посебну тежину јесте чињеница да Стаменковић није „само један“ од чланова Комисије за надзор над радом ВЈТ у Београду. Он је почетком године био осумњичени у кривичном предмету који је водило управо то тужилаштво, јавно је оптуживао његове тужиоце за незаконито поступање, а затим од Загорке Доловац затражио да предмет буде одузет ВЈТ и додељен другом тужилаштву.Осим тога Стаменковић је годинама са позиције председника Високог савета тужилаштва опструисао рад ВЈТ, избор нових тужиоца и истраге које је водило ВЈТ.

Већ тада је ВЈТ пријавило Стаменковића и Доловац због непримереног утицаја на рад тужилаштва, данас, када исти људи учествују у надзору над радом тог тужилаштва, сви ти догађаји добијају сасвим другачији значај.

Одлука Уставног суда и кривична пријава министра правде

Стаменковић се нашао у средишту спора након избора за чланове Високог савета тужилаштва, одржаних крајем 2025. године.

Као председник Савета заказао је за 25. децембар ванредну електронску седницу на којој је требало одлучивати о приговорима на изборни поступак, иако је било потребно разматрање изборног материјала и расправа чланова Савета.

Дан касније донета су решења којима су одбијени приговори шесторо јавних тужилаца због неправилности на четири бирачка места, иако за одбијање није постојала законом прописана већина од осам гласова.

Уставни суд је 15. јануара 2026. усвојио жалбе подносилаца приговора и поништио спорна решења, утврђујући да она не могу производити правно дејство јер нису донета у складу са законом. Савету је наложено да предузме одговарајуће изборне радње и понови изборе на спорним бирачким местима.

Уместо да прихвати критику и усвоји налог Уставног суда, Стаменковић је реаговао саопштењем у коме је оспорио начин одлучивања Уставног суда, тврдећи да Савету није омогућено да непосредно изнесе аргументе у поступку. Након тога министар правде Ненад Вујић поднео је Посебном одељењу за сузбијање корупције ВЈТ у Београду кривичну пријаву против Стаменковића због сумње на извршење кривичног дела несавестан рад у служби.

Пријава се односила на период од 25. децембра 2025. до 16. јануара 2026. године, а Стаменковић је осумњичен да је кршењем Закона о ВСТ и Пословника о раду Савета тешко повредио права његових чланова и подносилаца изборних приговора.

Уместо да сачека саслушање пред поступајућим тужиоцем, Стаменковић је крајем јануара затражио интервенцију врховне тужитељке Загорке Доловац.Позивајући се на члан 23. Закона о јавном тужилаштву, захтевао је да Доловац изврши увид у списе предмета и потом га додели другом тужилаштву, које би, по његовој оцени, могло да поступа непристрасно.

Доловац је истог дана затражила од ВЈТ у Београду да јој без одлагања достави списе. Више јавно тужилаштво је такав захтев одбило, наводећи да је Доловац, као члан ВСТ по функцији, потенцијални сведок у предмету јер је могла имати непосредна сазнања о спорним одлукама и радњама Стаменковића.

Правни стручњаци тада су указивали на чињеницу да је Стаменковић своје примедбе на рад тужилаштва изнео у јавном саопштењу које није објавио као приватно лице против кога се води поступак, већ као председник Високог савета тужилаштва, на званичном меморандуму ВСТ, што је ван правилника и његових овлашћења.

У саопштењу је Стаменковић оптужио министра правде Ненада Вујића и главног јавног тужиоца Ненада Стефановића за пристрасност, а поступајућем тужиоцу, Александру Милошевићу, приписао незаконито позивање на саслушање.

Након саопштења, главни јавни тужилац Ненад Стефановић почетком фебруара подноси Поверенику за самосталност јавног тужилаштва захтев за заштиту од непримереног утицаја који су, према његовим наводима, Стаменковић и Загорка Доловац вршили на ВЈТ у Београду, њега лично и поступајућег тужиоца Посебног одељења за сузбијање корупције. Стефановић је затражио да Повереник предложи седницу Високог савета тужилаштва на којој би се расправљало о пријављеном притиску.

У захтеву је наведено да су Стаменковић и Доловац покушали да искористе хијерархијски положај Врховног јавног тужилаштва како би се, применом института супституције надлежности, предмет изместио из ВЈТ у Београду и доделио другом тужилаштву. Стефановић је посебно указао да члан 23. Закона о јавном тужилаштву не служи томе да осумњичени преко врховног јавног тужиоца бирају тужилаштво које ће одлучивати по кривичној пријави против њих, односно да Стаменковић користи положај јавног тужиоца и заштиту врховне тужитељке и да покуава да обезбеди привилегован положај у односу на остале грађане који се налазе у истој ситуацији.

У саопштењу ВЈТ такође је писало и да Стаменковић, као дугогодишњи јавни тужилац, познаје законске механизме за оспоравање пристрасности поступајућег тужиоца, али се уместо њих обратио директно Загорки Доловац. Посебна пажња јр посвећан злоупотреби институционалног ауторитета ВСТ, јер је Стаменковић своје личне примедбе на поступак изнео као председник Савета, користећи службена обележја органа који одлучује и о статусним питањима јавних тужилаца.

Ово је био први формални захтев за заштиту тужилаца од поступања Стаменковића и Доловац у том предмету, поднет неколико дана пре него што је кривични поступак заиста измештен из ВЈТ у Београду.Упркос свим напорима да се остане у оквирима устава и закона, Загорка Доловац је 9. фебруара донела одлуку о супституцији, којом је предмет против Стаменковића измештен из ВЈТ у Београду и додељен Јавном тужилаштву за организовани криминал.

Одлука је донета само дан пре заказаног саслушања.Стаменковић се 10. фебруара није појавио пред поступајућим тужиоцем, иако је, према званичној потврди ВЈТ био уредно позван. Изостанак како су медији писали, није оправдао.

ВЈТ је тада најавило предузимање законом предвиђених мера за обезбеђивање присуства осумњиченог, истичући да одлука о супституцији још није коначна јер постоји право на приговор. Стефановић је потом поднео приговор на решење Загорке Доловац и затражио изузеће чланова Колегијума Врховног јавног тужилаштва из одлучивања о том приговору, указујући на сумњу у њихову непристрасност. Међу члановима Колегијума били су и Доловац и Стаменковић.

Приговор на супституцију касније је одбијен, па је предмет остао у Јавном тужилаштву за организовани криминал.Девет месеци касније јавност и даље нема јасно представљен коначан исход кривичне пријаве министра правде против Стаменковића коме је овакво кршење и Устава и закона постала свакодневница, још од можда најгорег случаја који је водио у каријери – „Младићевих јатака“.

У целокупној хронологији догађаја, оно што је тренутно најинтересантније јесте положај Александра Милошевића, заузима Александар Милошевић, тужиоца Посебног одељења за сузбијање корупције ВЈТ у Београду.

Милошевић је био поступајући тужилац по кривичној пријави министра правде против Бранка Стаменковића, због чега га је Стаменковић јавно оптуживао за незаконито поступање.А да му Стаменковић није опростио савестан рад, говори у прилог чињеница да се девет месеци касније Милошевић се поново нашао под критиком, овога пута у извештају Комисије Врховног јавног тужилаштва чији је члан и Стаменковић.

Комисија је у предмету „Виста Рика“ критиковала Милошевићево поступање поводом хапшења Даниjеле Малетић, помоћнице директора Управе за спречавање прања новца.Наиме, како се наводи у скандалозном извештају комисије Милошевић је поступао у предмету за који је било надлежно Јавно тужилаштво за организовани криминал.

Комисија Врховног јавног тужилаштва, којом руководи Горан Илић, у извештају од 9. новембра изнела је низ политички обојених примедби на рад ВЈТ у Београду у седам предмета. Разматрано је и удаљење са функције главног јавног тужиоца Ненада Стефановића и његовог заменика Миодрага Марковића, као и дисциплинске и кривичне пријаве против њих.

Стаменковић је потом у јавним наступима говорио о злоупотреби тужилаштва у политичке сврхе, тврдећи да је Комисија једногласно утврдила озбиљне неправилности. За ВЈТ у Београду употребио је израз „паратужилачки систем“ и изнео оцену да се то тужилаштво издвојило из јавнотужилачке организације Србије.

Због поменутих наступа и изјава Бранка Стаменковића који је годинама био редован гост на медијима који заступају актуелни политички режим, Ненад Стефановић је 12. новембра поднео дисциплинску пријаву против Стаменковића.

У пријави је наведено да Стаменковић, као члан Комисије за надзор, није имао право да јавно прејудицира кривичну или дисциплинску одговорност појединих тужилаца, нити да надлежним органима сугерише какве одлуке треба да донесу. ВЈТ је његове наступе оценило као пристрасне и осветничке, указујући да се изјавама доприноси јавном таргетирању тужилаца и нарушава претпоставка невиности.

Додатно је спорно што су поједини налази и оцене о раду ВЈТ доспели у јавност пре него што је тужилаштво чији је рад контролисан добило прилику да се о њима изјасни. Комисија је своје поступање представила као редовну контролу законитости, док руководство ВЈТ тврди да је надзор искоришћен за обрачун са тужиоцима који нису под контролом Загорке Доловац.

Медији који су извештај добили и пре ВЈТ, наравно да не занима шта се догодило са кривичном пријавом министра правде? Зашто је предмет измештен непосредно пред саслушање? Какав је био исход захтева за заштиту од непримереног утицаја? Да ли је разматрано изузеће Стаменковића из надзора над поступањем Александра Милошевића? И како један тужилац који је годинама свесно кршио Устав и закон сада може да одлучује о законитости нечијег рада?