НАТО би у Европи могао да остане без горива за рат

НАТО би се могао суочити са несташицом авионског горива у случају великог сукоба у Европи због смањених капацитета рафинерије и преласка на зелену енергију, наводи се у објављеној студији Центра изврсности за енергетску безбедност НАТО-а.

„У случају сукоба пуних размера у Европи НАТО-а, позивања на Члан 5 и значајног распоређивања северноамеричких снага, систем достиже своје границе. У разумном најгорем могућем сценарију, почев од средине 2030-их, никаква ограничења цивилне потрошње неће моћи да уравнотеже систем без додатних мера“, наводи се у документу.

Према прорачунима истраживача, у овом сценарију, чак ни потпуно преусмеравање снабдевања горивом за цивилну авијацију на војне потребе од 2035. године па надаље не би елиминисало дефицит, који би износио 4,7 милиона тона и могао би да порасте на скоро 50 милиона тона до 2050. године.

Аутори напомињу да политике декарбонизације у европским земљама смањују потражњу за моторним горивом и доприносе смањењу капацитета рафинерије. Међутим, авијација и даље захтева керозин, а европске земље НАТО-а већ зависе од увоза овог ресурса.

Према студији, приближно 16% рафинерија нафте у европским земљама НАТО-а затворено је од 2015. године. Резерве авионског горива у региону трају приближно 49 дана, у поређењу са 120 дана за нафтне производе укупно.

Током ратног времена, керозин за авионе може чинити и до 75-80% укупне потрошње горива оружаних снага. Да би се подржале операције великих размера, истраживачи предлажу одржавање стратешких капацитета за рафинирање, повећање резерви, проширење производње алтернативних горива и диверзификацију увоза.

В.Т./Васељенска