НАТО отказао самит у Албанији: Неслагања савезника потресају Алијансу

НАТО неће одржати самит лидера у Албанији 2027. године, како је раније било планирано, у тренутку растућих неслагања међу савезницима о издвајањима за одбрану, сукобу у Украјини и рату против Ирана, преноси Асошиејтед прес (АП).

Албански премијер Еди Рама потврдио је да међу чланицама Алијансе још није постигнут договор о термину наредног самита.

„Још не постоји заједнички став о томе када ће самит бити одржан, али сигурно не 2027. године”, рекао је Рама, додајући да би Тирана могла да буде домаћин 2028. године.

Генерални секретар НАТО-а Марк Руте настојао је да умањи значај одлагања, истичући да Алијанса није обавезна да организује самите сваке године.

„Флексибилни смо када је реч о самитима НАТО-а. Одржавамо их када су нам потребни”, рекао је Руте за АП.

Одлука о одлагању самита у Албанији део је шире реорганизације састанака на највишем нивоу. Министри одбране НАТО-а нису одржали уобичајени октобарски састанак ове године, а такав састанак није планиран ни за октобар 2027. године.

Министри спољних послова наредне године требало би да се састану само једном, уместо два пута, како је раније била пракса.

Према писању АП-а, смањивање броја састанака долази у време затегнутих односа између Вашингтона и појединих европских савезника.

Амерички председник Доналд Трамп више пута је критиковао чланице НАТО-а због недовољних издвајања за одбрану, али и због њиховог односа према америчким војним операцијама против Ирана.

Додатне тензије изазивају различити ставови о сукобу у Украјини и будућој улози Алијансе.

Спорна и издвајања Албаније за одбрану
Према наводима АП-а, поједине чланице нису биле задовољне ни износом који Албанија издваја за одбрану, због чега су имале резерве према одржавању самита у Тирани.

Процењује се да ће Албанија ове године издвојити 2,15 одсто бруто домаћег производа за одбрану.

Истовремено, НАТО је поставио циљ да до 2035. године чланице издвајају 3,5 одсто БДП-а за основне одбрамбене потребе и додатних 1,5 одсто за инфраструктуру и друге трошкове повезане са безбедношћу.

Албанија, међутим, није међу чланицама са најнижим издвајањима, пошто се Белгија, Шпанија и Словенија налазе у неповољнијем положају када је реч о испуњавању постављених циљева.

Албанија је за домаћина самита изабрана 2025. године, али је њено име изостављено из декларације усвојене на самиту НАТО-а у Анкари у јулу ове године.

Ројтерс је раније известио да су планови за одржавање самита у Тирани доведени у питање због противљења администрације Доналда Трампа и незадовољства појединих савезника албанским војним буџетом.

Ипак, представник НАТО-а потврдио је да ће наредни самит бити одржан у Албанији, али да датум још није утврђен.

Поред политичких неслагања, унутар Алијансе разматра се и оправданост организовања годишњих скупова који захтевају велике финансијске и безбедносне припреме.

За самит одржан 2025. године у Хагу Холандија је издвојила приближно 100 милиона долара, уз око годину дана припрема.

Руте је признао да организација састанака лидера 32 чланице НАТО-а, уз представнике партнерских земаља, представља значајан трошак.

Према оцени појединих стручњака, Алијанса би могла да направи и двогодишњу или трогодишњу паузу између самита, уколико не постоје одлуке које захтевају непосредно окупљање свих лидера.

Дејвид Кетлер из Центра за анализу европске политике оценио је да нема разлога за организовање самита уколико не постоје питања која оправдавају окупљање свих 32 лидера.

НАТО, у случају ванредних околности, има могућност и организовања виртуелних састанака, што је већ учинио у фебруару 2022. године, након почетка руске војне операције у Украјини.

Политика