ПРОТЕСТ СРБА: Македонци хоће да руше српски споменик код Куманова, обележје подигнуто војницима из Првог светског рата!

Српски народ у иностраним земљама има око 670 споменика, коструница, гробаља и меморијала подигнутих ради одавања почасти страдалним војницима, официрима и патриотама. То су српски трагови у свету, део српске културне баштине и историје нашег народа. Према државној статистици Србије суседна земља Северна Македонија има укупно 29 ратних споменика и војних гробаља Срба. Од тога половина физички не постоји, јер је намерно уништена, а четвртина је у веома лошем стању.

Из Великог рата постоје добро сачувана четири гробља и костурнице: Зебрњак код Куманова, који је годинама чувао Горан Јовановић, док није преминуо, Српско војничко гробље у Битољу, Српско војничко гробље у Скочивину, Спомен костурница у Удову.

Спомен – гробница Зебрњак налази се на узвишици изнад Кумановске котлине. Подигнута је 1937. у месту Старо Нагоричане погинулим српским јунацима Кумановске битке из Првог балканског рата, на коти 511 брда Зебрњак . У костурници почивају земни остаци 678 јунака Прве српске армије, којом је тада командовао престолонаследник Александар Карађорђевић. У пробоју 1912. је погинуло 1.207 и рањено 5.212 војника, док се „више од 600 ратника заметнуо сваки траг“.

Монумент је дело београдског архитекте Момира Коруновића (1883-1969). Грађен је од сивог базалтног камена с вулканских површина самог Зебрњака, у техници рустике. Споменик је био висок 48,5 метара и украшен фрескама сликара Живорада Настасијевића.

Оцењен је као један од најуспешнијих и највреднијих остварења меморијалне архитектуре прве половине 20. века. Маја 1942. у време бугарске окупације Македоније, минирањем су срушене две трећине грандиозног споменика Зебрњак. Оскрнављени споменик је био препуштен зубу времена и забораву све до 1991. године, кад су му чланови Удружења Срба у Македонији вратили живот и достојанство.

Македонске власти су желеле 2002. године да га сруше и имање продају као индустријски плац, што је спречено дипломатском интервенцијом Београда. Скоро четрврт века касније неки Македонци и даље желе да тотално сруше српски Зебрњак. Тим поводом Српска заједница из Куманова у Северној Македонији изразила је јавни протест против уништавања српске спомен-костурнице Зебрњак. Протест је уједно акт заштите српске културне баштине и права Срба у Македонији. У њему се, између осталог, каже:

Српска заједница у Македонији изражава дубоку забринутост и узбуну због јавно објављених изјава на друштвеним мрежама, пренетих у медијима 28. октобра 2026. године, у којима се помиње могућност уништавања спомен-костурнице Зебрњак код Куманова употребом експлозива. Посебно је забрињавајуће што се такве изјаве појављују у атмосфери интензивиране јавне полемике око обележавања Кумановске битке и права српске заједнице да негује сопствено историјско и културно сећање.

Као независна организација која заступа културне, језичке и идентитетске интересе својих чланова, српска заједница у Македонији се обраћа надлежним институцијама без обзира на политичку припадност и страначку припадност својих чланова. Наше обраћање не представља учешће у политичким или међупартијским неслагањима, већ произилази из обавезе реаговања када се доведу у питање заштита културне баштине, слободно неговање историјског сећања и осећај сигурности и достојанства припадника српске заједнице.

Македонски Срби су свесни да историјски догађаји могу бити предмет различитих тумачења, научних дискусија и јавних дебата. Међутим, оне не могу представљати оправдање за позиве на насиље, претње уништавањем културне баштине или стварање атмосфере страха и несигурности међу припадницима било које националне заједнице.

Додатну забринутост Срба у С. Македонији, а и у самој Србији изазива чињеница да се неке од контроверзних изјава у медијима приписују председнику политичке странке која је део владајуће коалиције.

„Спомен-костурница Зебрњак је значајно културно, историјско и меморијално добро на територији Македоније, место поштовања према погинулима у Кумановској бици 1912. године и неодвојиви део историјског сећања српске заједнице. Њено очување није само питање поштовања националне традиције, већ и питање одговорности према културно-историјском наслеђу које се налази на територији наше земље“ – кажу у Српској заједници.

Да се подсетимо да је територија северне Македоније, грчког региона на простору Краљевине СХС био део Србије. И носио је назив Стара Србија. Још у турско доба на том простору је живело према попису 150.000 православних Срба са храмовима Српска православне цркве. Од 1918. када је створена краљевина СХС у Старој Србији су подигнуте многе српске установе, као и споменици краљу Петру Првом Карађорђевићу и краљу Александру Карађорђевићу. У тадашњој Старој Србији досељевани су Срби из сиромашних крајева Херцеговине, па је и једно насеље, добило краљево име – Александрово.

У међувремену у Старој Србији, а од 1945. у Републици Македонији српски народ је изложен бугаризацији, македонизацији и албанизацији. Македонски комунисти и српски комунисти су порушили све споменике Краљевине Југославије, а споменике НОБ-а, јер су Срби ослободили Македонију од нациста, претворили у македонске. Храмови СПЦ су присвојени и припојени Македонској православној цркви. Српска гробља су уништена, а српско село Александрово је расељено. Данас у С. Македонији према попису живи једва 24.000 Срба.

Због процеса уништења српских националних трагова и баштине још из доба цара Душана, због најаве рушења Зебрњака македонски Срби су властима у Скопљу упутили шест захтева за очување српског националног идентитета и српске културне баштине у Северној Македонији:

Да Министарство унутрашњих послова и надлежно јавно тужилаштво да провере веродостојност, контекст и околности објављених изјава, да процене да ли постоје елементи претње, подстицања на насиље или друге правно релевантне радње и да, ако постоје разлози, поступе у складу са својим надлежностима. Да Надлежне институције да процене безбедносно стање Спомен костурнице Зебрњак и по потреби предузму одговарајуће превентивне мере за њену физичку заштиту.

Српска заједница из Куманова, како је објављено на друштевбим мрежама на македонском језику, тражи да Влада Републике С. Македоније, у оквиру својих надлежности, јавно потврди своју решеност да штити културно наслеђе и да поштује право свих заједница да слободно и достојанствено негују своје историјско и културно памћење. И да о предузетим радњама и мерама треба писмено обавестити српску заједницу у С. Македонији, у оквиру законских могућности и надлежности институција којима се обраћамо.

Интересантно је да се овом протест нису придружила остала српска удружења и заједнице, из чини ми се, простог разлога – јер живе од државних македонских дотација, уз политичку подршку званичног Скопље. И зато ћуте о уништењу српских споменика и националних трагова. Такви Срби ћутолози избегавају да обајве у Скопљу књигу “Срби у Македонији”, јер говори о историјским траговима српског народа, нашој културној баштини, о СПЦ, као и о уништавања српских споменика, храмова, гробаља од стране македонских комуниста и владара од 1945. до данас.

Поједини македонски Срби верују да је у питању повампирење бугараштине у С. Македонији, док други сматрају да је то део тајне политике Македонаца према Србији.

Гордана Јовић Стојковска, председница Српске заједнице у С. Македонији тражи дијалог са властима, уз поштовање достојанства другог, српске стране. Протест који је потписала послат је на девет службених адреса властима и Амбасади Р. Србије у Скопљу.

Различито тумачење историје је свачије право. Претње уништавањем културног наслеђа нису историјска дебата – закључила је Гордана Јовић Стојковска, која као председница очекује да ће држава Северна Македонија поштовати законе и своје заклињање у добросуседске односе са Србијом.

Тамо далеко