Стефановић најавио тужбе против појединих чланова Комисије због повреде части и угледа тужилаца: 30 година у систему и 7 дана након промене власти „пронашли паралелни систем“

Ненад Стефановић (Фото: Танјуг)
Главни јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду Ненад Стефановић најавио је на конференцији за медије да ће против појединих чланова Комисије која је надзирала рад тог тужилаштва бити поднете тужбе у грађанском поступку због повреде части и угледа тужилаца. Оспорио је тврдњу о „паратужилачком систему“ и рекао да је предмет против Бранка Стаменковића изузет из београдског ВЈТ дан уочи заказаног саслушања.
Стефановић је Стаменковића назвао „неформалним пи-аром Комисије“ и оптужио га да је покренуо агресивну медијску кампању против београдског ВЈТ. Како је навео, Стаменковић је и пре објављивања извештаја Комисије најављивао одговорност тужилаца који су поступали у предметима обухваћеним надзором.
Стефановић је рекао да је Комисија занемарила члан 57 Закона о јавном тужилаштву, који предвиђа функционални имунитет. Како је објаснио, сврха те одредбе је да заштити самосталност јавних тужилаца у раду, тако што они не могу бити позвани на одговорност за мишљење и одлуке донете у вршењу јавнотужилачке функције.
Комисија је, како је додао, изоставила и члан 115 истог закона, који предвиђа да тужилац не одговара за дисциплински прекршај ако је он последица недовољног броја јавних тужилаца. Рекао је да од 2022. године, када је преузео руковођење београдским ВЈТ, сва предвиђена тужилачка места никада нису била попуњена, а да је у једном периоду 2024. године било попуњено мање од половине. Питање попуњавања тих места упутио је Бранку Стаменковићу и Загорки Доловац, који су, како је рекао, били на челу Високог савета тужилаштва.
„Неко ко је у систему 20–30 година каже да је открио паратужилачки систем за седам дана“, рекао је Стефановић и упитао како је Комисија до тог закључка дошла већ на почетку контроле. Навео је да је надзор обухватио 34 предмета београдског ВЈТ и два предмета Првог основног јавног тужилаштва, док у Србији, према његовим речима, има 89 јавних тужилаштава.
По његовој оцени, надзор је био усмерен на београдско ВЈТ због великог броја медијски праћених предмета у којима оно поступа. Устврдио је да би провера рада свих тужилаштава показала да доказне радње спроводе на исти начин, у складу са Закоником о кривичном поступку и Уставом.
Упитао је и зашто врховна јавна тужитељка раније није користила овлашћење да обавезним упутством усмери рад на појединачном предмету ако је у раду београдског ВЈТ било проблема на које сада указује Комисија. Рекао је да такво упутство није добио ни у предмету „Рибникар“ ни у предмету „Сењак 27“. Једино обавезно упутство које је, како је рекао, добио у том периоду односило се на предмет у којем су ухапшени и процесуирани директор ЕПС-а и још 12 особа. Тим упутством је, према његовим речима, одређено да рад на предмету настави Јавно тужилаштво за организовани криминал.
Говорећи о интервенцијама врховне јавне тужитељке, Стефановић је навео да је Стаменковић као тадашњи председник Високог савета тужилаштва одбио да спроведе коначну и обавезујућу одлуку Уставног суда у вези са изборима у Савету и да је потом против њега поднета кривична пријава.
Стаменковић је, како је навео Стефановић, позван на саслушање у својству окривљеног. Дан пре него што је требало да га саслуша јавни тужилац Александар Милошевић, предмет је изузет из београдског ВЈТ и уступљен Јавном тужилаштву за организовани криминал. За Милошевића је рекао да га је Комисија сада издвојила као једног од тужилаца против којих би могао да се води дисциплински поступак.
Софија Марић / Васељенска
