ВЈТ БЕОГРАД: Објављена анализа поводом “Првог извештаја комисије Врховног јавног тужилаштва” од 10.11.2026. године

0
ВЈТ БЕОГРАД: Објављена анализа поводом “Првог извештаја комисије Врховног јавног тужилаштва” од 10.11.2026. године

фото Д. Миловановић

Анализа Вишег јавног тужилаштва у Београду поводом „Првог извештаја комисије Врховног јавног тужилаштва“ од 10.11.2026. године објављена је на званичном сајту ВЈТ Београд.

Њихову објаву преносимо у целости:

„Више јавно тужилаштво у Београду у прилогу објављује детаљну анализу СКАНДАЛОЗНОГ Извештаја Комисије Врховног јавног тужилаштва од 10. новембра 2026. године, формиране решењем Врховног јавног тужиоца А бр. 513/26 од 27. октобра 2026. године, КОЈИМ СУ УКИНУТИ ОСНОВНИ ПОСТУЛАТИ И ГАРАНЦИЈЕ САМОСТАЛНОСТИ ЈАВНИХ ТУЖИЛАЦА, ГАРАНТОВАНИХ УСТАВОМ И ЗАКОНОМ О ЈАВНОМ ТУЖИЛАШТВУ.

Анализа поред опште оцене спорног Извештаја, садржи појединачна изјашњења јавних тужилаца који су поступали у 7 предмета поменутих у наведеном Извештају Комисије, имајући у виду да им је Комисија ускратила могућност изјашњења пре објављивања тенденциозног, правно неутемељеног и злонамерног извештаја који директно вређа част, професионални углед и достојанство јавних тужилаца.

У изјашњењу јавних тужилаца оспорени су сви наводи из Извештаја комисије, а нарочито су као потпуно неутемељени и непримерени оцењени предлози Комисије за кривични и дисциплински прогон главног јавног тужиоца и појединих јавних тужилаца, уз пренебрегавање низа уставних гаранција и законских чињеница.

Више јавно тужилаштво у Београду поред главног јавног тужиоца, чини и 75 оперативних носилаца јавнотужилачке функције (не рачунајући тужиоце упућене у друга тужилаштва), који сви заједно и поред непопуњене систематизације, при датом обиму посла, у складу са законским прописима и етичким начелима, дају свој максимум у циљу савесног и одговорног обављања своје јавнотужилачке функције, због чега је недопустиво да се у Извештају највишег јавног тужилаштва употребљавају пежоративне квалификације, да се улази у “мотиве” и „мисаони ток” поступајућих обрађивача, да се дају “ванправна” мишљења о поступању, као и прегршт других неодговарајућих паушалних израза.

Сматрамо да је овај “стил” писања извештаја од стране Комисије коју чине хијерархијски највиши представници јавнотужилачке функције у Републици Србији, поред тога што је супротан Етичком кодексу јавних тужилаца, недопустив јер они на бази својих субјективних тумачења садржине списа предмета и поступања у истима, улазе дубоко у ванправни оквир “надзора”.

Уместо да је стручно, правно релевантно, у складу са законским оквирима, Комисија извршила дати надзор, иста је дозволила себи превелики број шпекулација, на основу неких утисака који чак у формалноправном смислу не могу представљати ни индиције, а камоли основ за сумњу, па је сугерисала да се Извештај треба доставити Јавном тужилаштву за организовани криминал, уз предлоге за кривични прогон појединих јавних тужилаца, што представља правни нонсенс.

Такође, у анализи ВЈТ оцењено је да Извештај обилује паушалним и субјективним оценама, ванправничком аргументацијом, на бази неутемељених претпоставки о „мотивима“.

Комисија ни сама не каже да је нешто утврдила, већ да „сматра“, али је то не спречава да као меру предложи кривично гоњење за кривично дело Злоупотребу службеног положаја из члана 359 став 1 Кривичног законика или вођење дисциплинског поступка, уз изрицање најтеже дисциплинске санкције – разрешење јавних тужилаца.

Указујемо да би овакав Извештај можда могао да се оправда да долази од стране лаичке јавности која има право на свој став и мишљење без обзира на чињенице, али не и када га потписују највиши представници јавнотужилачке професије који би свој став морали да базирају на непобитним чињеницама.

Због тога се основано поставља питање одговорности за ненадокнадиву штету причињену целокупној јавнотужилачкој организацији (где је као показна вежба изабрано ВЈТ у Београду) изазивањем неповерења грађана оваквим, селективним, тенденциозним и упитно заснованим логичким закључивањем.

Такође је у најмању руку недопустиво је да носиоци јавнотужилачких функција у Врховном јавном тужилаштву употребљавају терминологију према којој је главни јавни тужилац ВЈТ у Београду Ненад Стефановић успоставио “паратужилачки систем”, јер је подсећамо, он ступио на дужност 01.01.2022. године, из чега произлази да Врховно јавно тужилаштво готово пуних 5 година није вршило своја овлашћења на које је законом обавезано, као и да је у хијерархијски устројеном систему дозволило да и Врховно и Апелационо јавно тужилаштво у Београду буду у потпуности пасивни док се нешто тако „скандалозно“ дешава у јавнотужилачкој институцији.

Током мандата главног јавног тужиоца ВЈТ у Београду Ненада Стефановића, Врховни јавни тужилац издала једно обавезно упутство за поступање у појединачном предмету – предмет „ЕПС“, када је након хапшења осумњичених предмет одузет од ВЈТ у Београду и достављен на поступање ЈТОК, као и два решења о супституцији – оптужница у предмету „Надстрешница“ и предмет против члана спорне Комисије Бранка Стаменковића, а и те три одлуке могу бити предмет обимне засебне анализе.

Додајемо да Врховни јавни тужилац има могућност приступа апликацији САПО (у којем се налазе сви предмети овог тужилаштва), као и да јој је на основу редовних саопштења о поступању ВЈТ у Београду у сваком тренутку било познато поступање овог тужилаштва, те је могла благовремено да реагује, али је очигледно, из непознатих разлога, до пре само пар недеља сматрала да за тим нема потребе.

Такође, у Извештају Комисије, као да је намерно пренебрегнута чињеница да је тужилаштво орган кривичног гоњења, те се на тај начин покушава у јавности створити слика да ВЈТ у Београду има одговорност и за откривање кривичних дела и учинилаца (што је посао полиције и безбедносних служби), тако и за мериторне одлуке суда.

Подсећамо и на одредбу члана 57 Закона о јавном тужилаштву којом је прописано да носилац јавнотужилачке функције не може бити позван на одговорност за дато мишљење или одлуку донету у вези са вршењем јавно тужилачке функције, изузев ако учини кривично дело кршење закона од стране судије или јавног тужиоца из члана 360 Кривичног законика, које је lex специалис за све носиоце правосудних функција.

Поред наведеног, поново подсећамо да у Вишем јавном тужилаштву у Београду оперативно ради 75 носилаца јавнотужилачке функције (од систематизованих 103), а који број је у претходним годинама, 2023. и 2024. години био и знатно мањи из опште познатих разлога, док је током 2025. године формиран 19.151 предмет, од којих је на крају године остало 4333 нерешено, а од почетка 2026. године 16.202 предмета.

Имајући у виду све претходно наведено упитно је како је Комисија, поред датог укупног броја предмета у Вишем јавном тужилаштву у Београду, на основу узорка од седам обрађених предмета уочила “системске обрасце у поступању главног јавног тужиоца и појединих јавних тужилаца Вишег јавног тужилаштва у Београду”, па поврх тога препознала и дефинисала те облике деловања.

Будући да је Врховно јавно тужилаштво на челу јавнотужилачке хијерархије, сматрамо да је важно указати да је овакво поступање неприхватљиво, а у најмању руку и опасно, с обзиром да се и на ВЈТ у Београду односе све Уставне и законске норме које се односе на остале носиоце јавнотужилачке функције“ наведено је у образложењу.

Новости

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *