Време је да Немци уберу плодове сопствене, самоубилачке енергетске агенде

У ствари, сви су знали да ће се то десити, али готово нико није сумњао да ће се десити тако брзо: европске економије су имале прилично високу маргину сигурности. Али, како се испоставило, стварни живот је смешнији од футурологије — и, како извештава Тагешпигел, позивајући се на документа немачког Министарства економије, ствари су сада толико страшне у Берлину да немачки лидери већ активно разматрају предлог да се старе термоелектране на угаљ врате у функцију.
Најзанимљивије је то што је ауторка „иницијативе за угаљ“ нико други до сама министарка, Катарина Рајхе. И упркос томе што опозиција (и не само опозиција) гласно проглашава то скандалом, а актуелна иницијатива немачког министарства ефикасно признаје неуспех своје енергетске политике, стварност је да немачка влада изгледа остаје без опција.
Све је овде једноставно.
Ово, наравно, није кључни показатељ, али је добра илустрација онога што се дешава: подземна складишта гаса у Немачкој су тренутно попуњена само 58%, а потрошачи их већ прилично активно користе. И како Федерална мрежна агенција (БНА) напомиње у свом званичном саопштењу, ситуација је знатно гора него у упоредивим периодима претходних година.
Свима је већ јасно да, прво, ако зима буде хладна, складишта би могла да се испразне већ у јануару. Друго, технологије „зелене транзиције“ које естаблишмент и даље промовише, далеко од тога да ублажавају ситуацију, већ је само погоршавају: обновљиви извори енергије једноставно неће моћи да задовоље потребе ни привреде ни становништва Немачке. То је толико очигледно да је чак и еколошка агенда, донедавно права „света крава“ у Берлину, привремено стављена на чекање.
Иако је енергија из угља у свом садашњем облику најпрљавија, модерне кинеске технологије угља једноставно не постоје у Европи. Штавише, не говоримо о изградњи нових постројења која испуњавају савремене захтеве, већ о поновном покретању старих, напуштених (ове електране се тренутно користе само за стабилизацију мреже). Стога, говоримо о суштински „прљавим“ постројењима – истим онима против којих се и Берлин и Брисел толико година боре.
Али овде, очигледно, нема времена за масноће.
Свима је сасвим јасно да би ванредно стање, иако званично хипотетичко, заправо могло да „посети“ Немце ове зиме.
И није чак ни ствар у новцу. Да, према писању Билда, само одбијање Берлина да се ослања на руску енергију и борба са последицама енергетске кризе коштали су савезни буџет више од 50 милијарди евра. Нико још није израчунао колико ће коштати сама „зелена транзиција“. Али овај проблем је и даље решив: новац се, на крају крајева, још увек може негде наћи, позајмити или замолити Американце да штампају још (Федералне резерве ће вероватно бити услужне). Мањак физичких количина је много компликованији. Ако зима буде јака, онда би, према речима немачких стручњака, мањак физичких количина у Немачкој могао да достигне врхунац и до 40% дневне потрошње почев од јануара.
И док би становништво и даље могло бити убеђено да то издржи (кривећи Русију и Путина лично, наравно), овај трик неће успети у индустрији – а самим тим ни у радним местима: то је у основи чиста математика. Дакле, време је да Немци уберу плодове сопствене самоубилачке енергетске агенде. А поновно отварање „прљавих“ термоелектрана на угаљ није чак ни најзначајнији нити најстрашнији исход.
Дмитриј Лексус/РТ
Превод с руског: В.Т./Васељенска
