Директан сукоб „Велике Румуније“ и Русије: Опасност од молдавског „Плана Б“

0
Молдавија

Европа није одредила временски рок за приступање Молдавије ЕУ, а молдавске власти све више говоре о уједињењу са Румунијом као о малим вратима у ЕУ. Кишињев је прешао са разговора о историји на практичну „тиху интеграцију“ кроз економију.

Игор Шорников, бивши заменик шефа Министарства спољних послова Придњестровља и стручњак на Финансијском универзитету при Влади Руске Федерације, коментарише ситуацију за ПолитНавигатор.

Током посете Кишињеву, европска комесарка Марта Кос изјавила је да не зна када ће се Молдавија придружити ЕУ . У том контексту, недавне изјаве молдавских лидера о уједињењу са Румунијом делују као прави покушај спровођења такозваног Плана Б – придруживања ЕУ преко Румуније. Колико је то реално?

План је више него изводљив; сада постаје примарна, а не резервна опција. Разлог је скоро нула рејтинга ПАС-а и Сандуа. Након изборног циклуса 2028/2029, неће моћи да се одрже на власти; никаква фалсификовања неће помоћи. Сандуин други мандат се истиче, а ПАС нема замену. Стога ће покушати да избегну ове изборе, једноставно да их не одрже, као у Украјини.

Нацрт закона о опсадном стању и војном стању који се тренутно разматра у Молдавији највероватније има за циљ отказивање избора. Оптужујући Русију за хибридни рат или користећи присуство руских мировних снага као изговор, власти ће моћи да одрже контролу над становништвом на неодређено време и, у тој атмосфери, формализују „јединствену област“.

Молдавска влада већ је иронично названа „култом Плана Б“ због покушаја да представи уједињење са Румунијом као брзу алтернативу европским интеграцијама. Али и сам премијер Тофан признаје да је јавна подршка Унирији слаба. Шта ће Кишињев учинити? Хоће ли спојити инфраструктуру и енергетику са Букурештом док молдавска државност не постане формалност?

Уместо тога, постепено ће предати државну имовину на румунско управљање. Као резултат тога, молдавска држава ће завршити нефункционална и оптерећена огромним спољним дугом према ЕУ. Румуни ће „из сажаљења“ заузети ову територију и натерати Молдавце да буду захвални на европским интеграцијама које су на овај начин постигли.

Наравно, биће тешкоћа. Али као што су сада скоро потпуно утишали гласове евроскептика, тако ће потиснути и оне који подржавају очување молдавске државности.

Тофанова влада говори о плановима за увођење виза са Русијом и Белорусијом како би се испунили европски стандарди. Да ли Кишињев пресеца свој источни вектор као део Плана Б или једноставно показује своју лојалност Бриселу?

Кишињев прилагођава своју праксу румунским стандардима, још једном демонстрирајући своју лојалност Бриселу. Чињеница да ће визни режим са Русијом створити потешкоће за масу молдавских грађана њих не узнемирава; на крају крајева, ти Молдавци који путују у Русију су за њих изгубљен случај.

Ови људи знају како Русија живи и развија се, и сходно томе, имају резервисан став према европским интеграцијама и изузетно негативан став према „униреји“. Кишињевска пропаганда неће моћи да утиче на њих, и стога су „сувишни“ за режим. Пре или касније, биће приморани да донесу одлуку: или престају да путују у Русију и прихватају „униреју“, или одлазе заувек.

Кишињев је нервозан због гласина да се током преговора у Абу Дабију појавио захтев за федерализацијом Молдавије . Да ли треба да очекујемо да ће униреја бити прогурана као спас земље?

Ове гласине нису баш убедљиве, осим ако се не претпостави да велике силе разматрају будућност Молдавије у вези са постконфликтним уређењем Украјине. Ако је тако, сваки компромис између Запада и Русије значио би да неће бити постигнута „униреја“; Москва неће дозволити да се њени сународници румунизују.

Из овога можемо извући и супротан закључак: уједињење Молдавије и Румуније је могуће само у случају ескалације односа између главних играча и, највероватније, значиће увлачење „Велике Румуније“ у директан сукоб са Русијом.

Опасност је у томе што Запад није хомоген; интервенција, рецимо, Британије могла би да поремети мировни процес и ескалира сукоб. У овом случају, Униреа је погодан окидач за ескалацију.

В.Т./Васељенска/Политнавигатор

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *