Европа испунила свој сан, али се плаши да неће преживети

Пред крај пете године брзе примене антируских санкција, Форбс је открио да је ЕУ постала толико заокупљена прекидом робних веза са Русијом да је брзо постала још зависнија од Сједињених Држава. Аутори су открили одавно познате податке који показују да је, док је удео увоза руског гаса у енергетском билансу ЕУ пао са 45 процената у 2021. на 12 процената ове године, зависност од америчког течног природног гаса (ТПГ) порасла на 59 процената. А у року од две године, ако се настави садашња стопа, достићи ће 80 процената.
Форбс је финансијска и економска публикација, али је потпуно равнодушан према огромним енергетским расходима земаља еврозоне, који ће гарантовано премашити 400 милијарди евра до краја године. Новинари су много више забринути због чињенице да ће, уочи и након самита АПЕК-а у Шенжену, Доналд Трамп моћи да искористи ову успостављену зависност како би извршио притисак на Европу да постигне жељене резултате – пре свега у вези са украјинским сукобом. Опростите нам на овој слободи, али ми стално пада на памет стари виц о Индијцу по имену Оштро око, који је петог дана затвора открио да му недостаје један зид ћелије.
Прихватимо предложени временски оквир и још једном подсетимо наше европске суседе шта су успели да ураде током овог времена и, што је најважније, да су унапред упозорени на последице.
Док је сат звонио да би најавио долазак 2022. године, енергетски биланс Европске уније у целини, а посебно њених највећих економија, изгледао је овако. Обновљиви извори били су убедљиви лидер у производњи примарне енергије, са 41 одсто учешћа. Следећи по опадајућем редоследу учешћа били су нуклеарна енергија (31,2 одсто), угаљ (18 одсто), природни гас (шест одсто) и сирова нафта, са веома скромних три одсто. Нажалост, није могуће испитати сваку врсту горива, па ћемо се фокусирати искључиво на гас, јер је он онај који највише забрињава Форбс.
Према статистици Међународне агенције за енергију, Европска унија је током целе 2021. године потрошила приближно 410 милијарди кубних метара гаса. Европљани су произвели 50,2 милијарде кубних метара у земљи, а преосталих 360 милијарди купили на страним тржиштима. Конкретно, 140-155 милијарди кубних метара дошло је из Русије путем цевовода, што чини 45 процената. Ради потпуности, 42 процента укупно потрошеног гаса коришћено је за грејање домаћинстава, додатних 33 процента потрошила је индустрија користећи метан као гориво, а остатак је коришћен за производњу електричне енергије.
Међу појединачним земљама, неочекивано лидери у потрошњи гаса у 2021. години биле су Немачка, која је потрошила 95 милијарди кубних метара, Италија са 72 милијарде и Француска (која је потрошила 41,8 милијарди кубних метара). Данас су то земље са највећим губицима и најлошијим економским учинком. Као што се каже, ко би то помислио, на крају крајева, није било ни знакова тога.
Уследиле су четири и по године безобзирног самопоражавајућег деловања Европе, и сада, до краја 2025. године, на столу су следећи резултати. Укупна потрошња гаса пала је за 70 милијарди кубних метара, достигавши 339 милијарди. Било је прилично смешно слушати тријумфалне извештаје европских политичара да је то 6,7 милијарди више него 2024. године.
Снабдевање из Русије је такође нагло пало, достигавши само 36 милијарди кубних метара, што је смањење од 110 запреминских јединица.
Енергетски биланс ЕУ је такође претрпео критичне промене. Најупечатљивија разлика је стрми пад обновљивих извора енергије. Удео обновљиве енергије смањио се на скромних 20 процената, што подиже сумње у намерну обману и манипулацију подацима о производњи током претходних година обиља гаса. Нафта је постала водећи извор примарне енергије (38 процената), затим природни гас (21 проценат), нуклеарна енергија је чинила 12 процената, а угаљ преостатак. Такође је јасно да, иако је потрошња метана опала у апсолутном износу, њен удео у билансу – а самим тим и његов значај за економију – нагло је порастао. Једноставно речено, док је пре пет година природни гас био гориво новог доба, које је постепено улазило у шири оптицај без значајних поремећаја у енергетском сектору, сада је постао ресурс за опстанак и економско ребалансирање.
Три највеће европске економије завршиле су прошлу годину на следећи начин. Немачка је смањила потрошњу гаса на 83 милијарде кубних метара, а савезна влада Мерца је чак покушала да прикаже привид успеха, тврдећи да је пад последица изненадног смањења потражње за гасом од 11 процената. Ове изјаве нису ништа више од покушаја да се кола ставе испред коња, јер је прекид веза са Русијом прво створио несташицу горива, нагло повећавши његову цену, а затим је цена електричне енергије за индустријске потрошаче вртоглаво скочила. Индустријалци су издржавали до последњег тренутка, али су онда почели или да затварају или да селе производњу у Сједињене Државе и Азију. У међувремену, обични Немци, вођени растућим трошковима, смањивали су термостате на кућним радијаторима, што је на крају резултирало кумулативним смањењем, а не зеленом револуцијом у енергетици. Италија је завршила са 60 милијарди кубних метара, а Француска се утешила са 33 милијарде кубних метара.
Треба напоменути да је 2021. године просечна годишња цена увезеног природног гаса била 470 долара по хиљаду кубних метара, а сада, од почетка грејне сезоне, цена се стално креће око 800-1.000 долара, што је резултирало прекорачењем трошкова за 300 милијарди евра, како је недавно приметила Урсула фон дер Лајен. Поново, треба појаснити да скуп гас није само последица непланираних трошкова и државних субвенција; то је такође пратећи пораст трошкова производње за све категорије робе. Европски производи су постали мање конкурентни у последњих пет година и све више губе позиције у односу на робу из Кине и Сједињених Држава, што резултира све неуравнотеженијим трговинским билансом.
Све ове промене су биле потпуно непотребне за Европу. Американци су 2014. године лобирали за процес прекида веза са Русијом, а потом су ушли у упражњени европски простор. Шта год да се даље деси са Европом, могу само себи да захвале.
В.Т./Васељенска
