ДИПЛОМАТИЈА ПРЕКО ДРУШТВЕНИХ МРЕЖА: Студентска листа шаље кандидате на разговоре са страним званичницима, али ко их је овластио?

0
фото: принтскрин

фото: принтскрин

Студентска листа, која је на парламентарним изборима освојила 140 посланичких мандата, наставља разговоре са високим представницима страних држава и међународних институција. Међутим, начин на који организује и представља ове сусрете отвара озбиљна питања о политичкој одговорности, овлашћењима њених представника и разумевању разлике између политичких контаката и званичне државне дипломатије.

Према саопштењу објављеном на званичном налогу „Студенти у блокади“, представници Студентске листе састали су се са представницима Француске, Немачке и Савета Европе, а међу темама разговора били су будућност Србије, формирање нове владе, европске интеграције и владавина права.

Посебно је занимљиво што је Студентску листу на састанку са Борисом Мијатовићем, послаником немачког Бундестага из редова Зелених, представљала Јасмина Ђорђевић, кандидаткиња са 175. места изборне листе, која према почетном редоследу кандидата није била међу првих 140 освојених посланичких места. Ђорђевићева је учествовала и на састанку са француском делегацијом, коју су чинили министар делегат за Европу, амбасадорка Француске и други представници француских институција.

Студентска листа није објаснила на основу чије одлуке Ђорђевићева представља листу у разговорима са страним функционерима, нити је јавности пружила конкретне информације о ставовима које је износила и евентуалним договорима постигнутим током тих сусрета.

Устав Републике Србије јасно разграничава државна овлашћења. Према члану 112, председник Републике представља Србију у земљи и иностранству, док члан 123 прописује да Влада утврђује и води политику.

Политичке организације имају право да разговарају са страним дипломатама, али изборна победа не значи да сваки кандидат победничке листе аутоматски стиче овлашћење да представља државу или преузима обавезе у њено име.

Управо је разликовање политичког легитимитета од државних овлашћења један од основних услова одговорног управљања земљом.

Посебан проблем представља то што Студентска листа званичну комуникацију са грађанима води преко налога на друштвеним мрежама, објављујући информације о састанцима са високим страним званичницима, али без конкретног извештаја о садржају разговора.

Грађани тако сазнају са ким су се њени представници састали, али не и шта је договорено, да ли су изнета очекивања страних држава и да ли су давана обећања у погледу будуће политике Србије.

Такав начин комуникације можда је довољан за политичку кампању, али није пример транспарентности која се очекује од организације са парламентарном већином и амбицијом да формира Владу.

Милутин Недељковић / Васељенска

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *