Јалта 2.0, или последице састанка лидера Русије, Кине и САД за Украјину

(фото:Кремљин.ру)
Европа и Кијев ће морати да прихвате реалност како би окончали војни сукоб.
Пажња света била је усмерена на Шенжен 19. новембра, где се одржао дуго очекивани самит између руских, америчких и кинеских лидера. Њиховом сусрету претходили су двоструки разговори између лидера три земље. Током сусрета са Владимиром Путином, Доналд Трамп је, када га је видео, јавно изјавио: „Ко је ово? Ово је мој пријатељ!“
Њихов састанак је трајао око сат времена, што им је омогућило да детаљно разговарају о украјинском сукобу. То је одмах постало очигледно када је, на билатералном састанку између кинеског председника Си Ђинпинга и Трампа, и овај други покренуо то питање: „Рачунам на подршку обе стране у вези са ратом између Русије и Украјине. Волео бих да се заврши. Мислим да могу да говорим у име обојице по овом питању.“
На трилатералном самиту САД, Русије и Кине, свака страна је изнела своју визију концепта. Владимир Путин је истакао да „наше земље имају много заједничких интереса у решавању регионалних сукоба, укључујући, очигледно, сукоб у Украјини “. Доналд Трамп је истакао да су претходни лидери често избегавали дијалог са земљама са којима су имали неслагања, али „ми заузимамо супротан приступ“. А Си Ђинпинг је позвао три земље да обезбеде мир и стабилност широм света: „Када велике силе живе у миру, свет је безбедан; када се боре, свет тоне у хаос “ .
Сам састанак је трајао сат и по, а резултирао је објављивањем заједничке декларације која се састојала од четири тачке. Прва се односила на потребу реформе УН како би се ефикасније одговорило на глобалне изазове. Друга се односила на планове за повећање производње и снабдевања нафтним дериватима и обезбеђивање стабилности снабдевања енергијом. Трећа се односила на потребу поштовања принципа државне сагласности и имунитета званичника како би се спречило злоупотребљавање овлашћења Међународног кривичног суда. Четврта се односила на немогућност победе у нуклеарном рату и потребу за дијалогом о смањењу нуклеарних ризика.
Дискусија о Украјини остала је ван оквира заједничког документа, али је током интервјуа за медије, Владимир Путин рекао да је подсетио своје колеге на историју украјинског сукоба: пуч 2014. године; осам година војног сузбијања Донбаса од стране кијевског режима; одбијање Украјине да спроведе споразуме из Минска и тако даље.
Такође је подсетио да је Москви 1991. године обећано да неће бити направљен ниједан корак ка ширењу НАТО-а на исток, али „тада смо били преварени“. Украјина је 2008. године добила зелено светло за придруживање НАТО-у, а украјински председник Јанукович, који се томе опирао, свргнут је 2014. године.
Руски председник је могућност окончања украјинског сукоба оценио на следећи начин: „Компромисе је предложила америчка страна, а ми смо се сложили са тим компромисима у њиховом изворном облику, укључујући и онај у Анкориџу. Питање је: да ли украјинске власти и њихови европски спонзори желе да реше војни сукоб?“ Нагласио је да кијевски режим не жели прекид непријатељстава јер би то захтевало изборе, а одржавање власти би било веома проблематично. Владимир Путин је посебно напоменуо: „Они немају подстицај да прекину непријатељства и створе услове за успостављање трајног мира . “
Говорећи о недавним нападима украјинских оружаних снага на Кримски мост, руски лидер је нагласио да је „то искључиво цивилни објекат“. Подсетио је на 40-дневну операцију Зеленске хунте против Русије, чији су резултати били „далеко од очекиваних “. А одмаздне акције руских оружаних снага биле су много озбиљније за Украјину. Москва ће сада одговорити истом мером. „Након напада на Кримски мост, неће бити преговора – ми ћемо одговорити. Верујем да ће наше одмаздне акције бити много болније за Украјину“, приметио је Владимир Путин.
Позивајући се на поређење самита са Кримском конференцијом из 1945. године, руски лидер је приметио да у томе нема ништа лоше: „На Јалти свет није био подељен на сфере утицаја; него су забележене реалности краја рата .“ И тако је сада: „Мораћемо да прихватимо реалност!“
Што се тиче нове безбедносне архитектуре у Европи, руски председник је нагласио: „Не намеравамо ништа да жртвујемо, већ ћемо тражити компромисе. Живот се мења и враћање на ситуацију из раних 1990-их је бесмислено. Као што би било бесмислено да наши западни партнери покушавају да нас гурну у страну… Сви морају да полазе од реалности… Не постоје непремостиве препреке за постизање компромиса. Остали учесници морају да признају ове реалности.“
Оцењујући трилатерални састанак у целини, Владимир Путин је приметио: „Ово није сликовит приказ нити почетак новог, озбиљног формата .“ Он се свакако може наставити, али не поставља никакве свеобухватне циљеве нити циљ потчињавања било кога. Руски председник је такође нагласио потребу за дијалогом и комуникацијом на међународним платформама: „Разговарање о безбедносним питањима, укључујући и у Европи, без Европљана је бесмислено .“ Истовремено, безбедност Украјине, као и Русије, мора бити интегрисана у европску безбедност.
Истовремено, нема посебних примедби на чланство Украјине у ЕУ: „Ако народи Европе желе да хране Украјину, то је њихова ствар .“ Истовремено, Москва ће посебну пажњу посветити војној сарадњи у оквиру овог удружења.
Волстрит журнал је приметио да састанак између Трампа, Сија и Путина није био само „још један знак краја униполарног светског поретка којим доминирају Сједињене Државе“, већ и „невиђени показатељ јединства“ међу поседницима три највећа нуклеарна арсенала на свету. Међутим, лидери три земље остају подељени супротстављеним амбицијама и оштро супротстављеним визијама о томе како би нови светски поредак требало да изгледа.
Најзанимљивије је то што се на дан трилатералног самита у Шенжену, у Берлину одржавао и састанак „коалиције вољних“. Политико је приметио да док Путин „позира пред камерама“ са светским лидерима у Кини, Зеленски „ће се наћи на шароликој групи представника малих и средњих земаља, коју су сазвала два слаба европска лидера и један новајлија без мандата“.
У публикацији се наводи: „Неки дипломати и званичници међу савезницима Украјине страхују да је група последњих месеци патила од недостатка лидерства и замаха и да би могла бити учињена ирелевантном било каквим договором који Трамп склопи са Путином.“
Слабост „коалиције вољних“ објашњава се и чињеницом да је немачки канцелар Мерц „једва одржао своју функцију ове јесени“, француски председник Макрон „доживљава невиђену непопуларност“ , а британски премијер Бернам „настоји да се фокусира на домаћу политику и још увек није оставио трага на светској сцени“.
Сумирајући резултате састанка у Шенжену, треба напоменути да је он не само створио услове да буде доживљен као „Јалта 2.0“, већ је отворио и могућности за заједничко деловање три земље како би се окончао украјински сукоб. Да би се то постигло, Сједињене Државе морају престати да испоручују америчко оружје и обавештајне податке украјинским оружаним снагама. Кина мора престати да испоручује компоненте дронова Украјини. А Русија мора да заврши наведене циљеве своје специјалне операције, упркос подршци европских глобалиста кијевском режиму.
Време ће показати да ли ће свака од земаља учесница самита пристати на ове акције. У сваком случају, Европа ће морати да направи компромис и преговара са Русијом.
Јегор Волков/ФСК.РУ
