Када су цветале тикве

Када је Драгослав Михаиловић писао роман под овим насловом, моја генерација је гледала филмове холивидуске продукције. Највише пажње привлачили су они где криминалне банде харају неким четвртима града.

Ту су најупечатљивије сцене бивале оне о силовањима и убиствима. Ми смо се ужасавали тих сцена и НИСМО читали роман ”Када су цветале тикве”. А Драгослав је у њему обрадио понашање ондашње младежи са Чубере и из других делова Београда. То је данашњи центар. А у њему су силовања младих и лепих девојака били ”нормалност”.

Што због бруке, што због страха, она су заташкавана. Ми смо журили да у комисионима купимо ”Вијетнамке” као што данас купују Гучија или Долче&Габана. Тако смо постајали препознатљивији. Ми, који смо учили руски језик били смо хендикепирани. Боље су пролазила деца црвене буржазије. Она су у старту бирала енглески. Због каријере и наставка школовања у иностранству. И нико то није доводио у везу са идеологијом.

Када смо после ових ратова и санкција поново набавили ватрогасне апарате и причврстили их у њихова кућишта по спратовима, нисмо дуго чекали да лопов ”провали” шифру и поред камере уђе у зграду и покраде свих шест. Били смо у шоку. Онда га је млади станар препознао док је обијао и крао у суседној згради. ”Заробио га је” и држао док полиција није дошла. Нису му били захвални. Напротив, дрско су га укорили што им се меша у посао. Лопов је признао крађу и рекао да је апарате продао непознатов возачу камиона. Тада смо сазнали да полиција не интервенише ако је провална крађа испод 5. 000 динара. Питао сам се одакле је стигла та мустра у наше правосуђе.

Пре два дана посети нас моја снаха која живи у Њујорку већ 30 година. И питам је шта се променило у односу на 2000-ту када сам неко време провео у њиховом стану. Каже, много тога. Криминал је већи, непријатности, подземна железница опаснија…. И онда додаје, ”Знаш, већина оних роба се држи под кључем и морате звонити да би вам продавац дао пасту за зубе, неки бољи сапун или четкицу…”

Знајући да је она поротник у суду, питам је шта се то десило. А она каже да су промењени закони и да полиција не интервенише ако лопов почини крађу мању од 1.000 долара. И тако пет година након сазнања да у Београду полиција не интервенише ако лопов почини крађу испод 50 долара, открих и извориште тог закона. Оно је у NY.

Тамо је граница двадесет пута изнад допуштене у Београду. Да ли то значи да још нисмо додирнули дно? Не бих рекао. Ако се конвергенција заврши на нули на добром смо путу. Ако пак крене ка тачци од 1.000 долара, бићемо прави Амери. Гледајући ”Развојни пут Боре Шнајдера”, а и мој, ми смо се увек држали правила ”више је боље”, а да ли је?

Мирослав Пушоња / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: