Бурна реаговања на интервју директора Музеја жртава геноцида за “Глас”: Ристић понизио борце за истину

Као потомку преживјелих из усташког геноцида и кћерки ратног војног инвалида Одбрамбено-отаџбинског рата остаје ми нејасно докле ће Музеј жртава геноцида из Београда помало и пријетећим тоном поручивати да питањем логора Јасеновац треба да баве само историчари, а при томе замјерати неке ствари академицима, називати “дилетантима” доајене српске историографије те понижавати оне који су зарад истине протјеривани из сопствене земље.

Истакла је ово директорица Меморијалне фондације Јасеновац и холокауст (ЈХМФ), са сједиштем у Лондону Драгана Томашевић, реагујући на интервју у Гласу Српске (21. августа) са директором Музеја жртава геноцида у Београду Дејаном Ристићем, у којем је први човјек ове институције говорио о логору Јасеновац, култури сјећања, броју жртава, изјави епископа Јована, али и, како их је назвао, дилетантима који се баве овим питањем броја страдалих у Јасеновцу, а који су, како је навео, зарад својих неких циљева злоупотријебили и израелског историчара Гидеона Грајфа.

– Докле ће овај насилан покушај наметања супериорног и помало арогантног мишљења у ревизионистичком руху ићи ка мом вијековима напаћеном и страдалном српском народу са ове стране Дрине, намећући себе као водећу установу, а при томе занемарујући не само Народну скупштину РС већ и разне државне институције које се овим питањем активно баве – запитала се Томашевићева у писму које је упутила на нашу адресу, називајући интервју који је Ристић дао, у најмању руку, непристојним и веома увредљивим.

Она подсјећа Ристића да је међународна Комисија за истраживање истине о Јасеновцу, састављена од експерата мултидисциплинарних наука свјетског гласа, сачинила Декларацију о геноциду НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата на основу доступних чињеница, а уз помоћ не само преживјеле дјеце-логораша, већ и свједочења самих преживјелих логораша.

– Ову декларацију је једногласно усвојила НСРС 22. октобра 2015, у којој се, на основу доступних података, процјењује да је животе изгубило више од 700.000 Срба, 20.000 Јевреја и 80.000 Рома. У овом документу се јасно указује на то да се никада неће моћи утврдити тачан број, нити сва имена убијених, поготово у примјерима нерођених беба извађених и убијених из утроба својих мајки. Као и у примјеру Српске, ни Уједињене нације немају комплетан списак свих погинулих у Другом свјетском рату, као нити једна земља учесница Другог свјетског рата. Ово наравно не значи да регистровани број побијених људи представља коначан број, напротив – пише Томашевићева.

Осврћући се на процјене стручњака Музеја жртава геноцида у којима се наводи да се број убијених људи у јасеновачком систему хрватских концентрационих логора креће од 85.000, колико их је до сада именом и презименом пописано, до 130.000, она то назива отвореним покушајем ревизије историје.

– Ова процјена музеја у супротности је са Декларацијом усвојеном у НСРС, која о процјени бројева не говори напамет. Она је на линији са хрватским државним наративом када је ријеч о јасеновачким жртвама. У протеклих неколико година овај музеј поново се посветио ревидирању броја страдалих у Јасеновцу… Овакве изјаве г. Ристића су у најмању руку непристојне и веома увредљиве, не само за нас потомке, већ и за још, живе логораше – поручила је она.

На овај интервју је индиректно реаговао и Гидеон Грајф, који је од стране Ристића прозван као неко ко се никада није научно бавио Југославијом, а понајмање страдањем Срба у Другом свјетском рату. Грајф, који се нашао да удару због наводног промовисања “надуваних бројки”, такве оптужбе недвосмислено одбацује, наводећи да су оне без основа.

– Зашто бих то радио – истакао је Грајф за РТ Балкан, наводећи како је приликом утврђивања броја убијених у Јасеновцу користио и поједине извјештаје њемачких официра, укључујући генерала Едмунда Глеза фон Хорстенауа, чији се број убијених поклапа са бројевима које он износи у својој књизи – “Јасеновац, Аушвиц Балкана”, а то је око 700.000 страдалих у том усташком логору.

– Да бих утврдио број убијених, користио сам многе архивске и историјске изворе, али за мене су најпоузданији и најаутентичнији извори које је објавила најпоузданија, најпознатија и најугледнија научна институција у цијелом свијету: Јад Вашем у Јерусалиму. Ослањао сам се углавном на три публикације Јад Вашема: Прва је “Историја холокауста – Југославија”, коју је уредио проф. Менахем Шелах, а издао Јад Вашем 1990. године. У њој на 189. страници пише да се 700.000 убијених може сматрати реалним бројем, сличан број објављен је и у истој књизи и на страницама 173, 188, 189. и 199 – каже израелски историчар.

Други извор је, како је истакао, “Регистар заједнице – Југославија”, који је уредио Цви Локер, а издао Јад Вашем 1988. године. У тој књизи, како каже, на страници 316, под термином “Јасеновац” пише: “Према званичним проценама, у мрежи јасеновачких логора страдало је 700.000 људи. Огромна већина били су Срби, али међу њима је било и 20 до 25 хиљада Јевреја из Хрватске и Босне, као и многи Роми.

Трећи извор је “Енциклопедија холокауста”. У трећем тому, о “Јасеновцу”, на страни 575, како каже Грајф, пише: “У логору Јасеновац убијено је 600.000 људи, већином Срба, Јевреја, Рома и противника усташког режима”.

– Ријеч је о озбиљним и респектабилним изворима, које је издао водећи меморијални центар за очување сећања на холокауст у Израелу. Стога сматрам да су подаци који се појављују у овим књигама Јад Вашема истинити и историјски засновани и нисам имао разлога да сумњам у њихову поузданост или тачност. Из овога је јасно да ја нисам надувао бројеве убијених и нисам их измишљао због пристрасности или спољног притиска. Ово су подаци штампани црно на бијело у три најважније публикације Јад Вашема – поручио је Грајф.

Скривање чињеница

Према ријечима Грајфа ревизионисте би требало тражити на другој страни, пошто су то многи у Хрватској, укључујући и неке утицајне политичаре.

– Праве фалсификаторе и ревизионисте треба тражити негдје другдје, а не код мене. На примјер бивши хрватски председник Фрањо Туђман истиче заблуду од 30.000 жртава у Јасеновцу. Он је, дакле, прави ревизиониста. То је значајан облик историјског ревизионизма – нагласио је професор Грајф.

Каже и како је изузетно сумњива и чињеница да је логор након рата збрисан са лица земље, као и то што је за вријеме комунизма убрзо нестало интересовања за истраживање злочина почињених у Јасеновцу. Наводи и да је врло могуће да поједине стране, како тад, тако и сад, нису имале интереса да буде откривена истина о томе шта се дешавало у том логору.

Вељко Зељковић / Глас Српске

БОНУС ВИДЕО: