РТ: Како је изведена прва „револуција у боји“ у тадашњој Југославији

РТ: Како је изведена прва „револуција у боји“ у тадашњој Југославији.

5. октобар 2000. је контроверзан датум у историји Југославије. На данашњи дан почела је „булдожер револуција“ која је довела до промене власти. Председник СРЈ Слободан Милошевић био је приморан да напусти своју функцију.

Тог дана у Београду се окупило више стотина хиљада демонстраната, углавном представника омладинских и студентских антивладиних покрета. Главна снага протеста био је покрет Отпор финансиран из иностранства. Формални повод за контролисану побуну били су резултати председничких избора 24. септембра 2000. године.

Према званичним подацима, актуелни шеф државе Слободан Милошевић добио је 38,62% гласова, а његов конкурент, професор права и лидер Демократске странке Србије и представник Удружене демократске опозиције Војислав Коштуница – 48,96%.

Други круг је био заказан за 8. октобар, али је опозициони лидер одбио да призна резултате гласања, прогласивши победу већ у првом кругу са превазилажењем баријере од 50 одсто. 5. октобра организоване колоне демонстраната ујуриле су у центар престонице из пет праваца. Демонстранти су тражили да се Коштуница призна за председника.

Први покушај опозиционо оријентисаних маса да уђу у зграду Савезне скупштине (Скупштине Југославије) је пропао: полицијски кордон је поуздано штитио све улазе. Ситуација се променила када се јуришној дружини придружио и пропали пољопривредник из Чачка Љубисав Ђокић, који је у Београд стигао јарко жутим булдожером. Према Ђокићевим речима, желео је да се обрачуна са лидером државе, пошто га је сматрао кривим за крах свог бизниса.

Користећи булдожер са огромном кантом, фармер је направио рупу у кордону и омогућио демонстрантима приступ згради. Пола сата касније, парламент је био у рукама опозиције. Историјска зграда је прво опљачкана, а затим запаљена.

Уз помоћ истог Ђокића демонстранти су у 17 часова заузели и запалили зграду Државне телевизије и радија. Коштуница се већ у 19 часова са балкона Скупштине града Београда обратио грађанима.

Управо је Ђокићев јарко жути булдожер дао име српској револуцији.

Милошевић је 6. октобра поднео оставку и обратио се нацији, признајући победу опозиције. Већ следећег дана Коштуница је ступио на дужност председника Југославије. Међутим, стварну власт у земљи имао је премијер Србије Зоран Ђинђић. Одласком Милошевића, спољнополитички курс Београда нагло се променио у прозападни.

 2. октобра, уочи ових историјских догађаја, Милошевић је одржао говор који се у извесном смислу може сматрати визионарским.

Он је упозорио да ће се Југославија под владом коју је инсталирао НАТО неизбежно распасти. Косово ће бити само прва жртва. Судбина Црне Горе биће препуштена дискрецији мафије, Запад ће такође тежити да одвоји Санџак и Војводину од Србије. Српски народ ће доживети исту судбину као и Курде, упозорио је тада председник.

Васељенска/РТ

Бонус видео