У Србију увезено 40 тона меда из Молдавије

Савез пчеларских организација Србије (СПОС) упозорио је да је у Србију, крајем прошлог месеца, увезена велика количина меда из Молдавије. Реч је о 40 тона цветног меда који је, по сазнањима ове организације, увезен по укупној цени од 2,2 евра по килограму, са урачунатим свим трошковима, што је знатно јефтиније од домаћег производа. Кажу да су, до сада, на наше тржиште стизале углавном симболичне количине меда, али да је ово прва озбиљна количина, што може бити велика претња домаћој производњи.

– Углавном су то досад били неки ексклузивни медови са ексклузивних локација. Међутим, управо је кренуо прави увоз меда – наводе у СПОС-у и додају да су годинама упозоравали да ће све озбиљнија системска борба против фалсификата на крају довести до увоза меда, често сумњивог квалитета (али и правог меда) по нереално ниским ценама. Против тог проблема моћи ћемо да се боримо домаћим производом у тегли јединственог дизајна како би потрошачи могли да га разликују од увозног. Увоз јефтиног меда, сматрају пчелари, води у крах домаће производње, што се већ дешава у појединим земљама Европе које су већ презасићене увозним медом изузетно ниске цене.

– То нас уводи у проблеме са којима се управо суочавају Хрватска или Италија, које су преплављене кинеским медом сумњивог квалитета увезеним по немогућим ценама – кажу пчелари. Они тврде да у Србији нема и не може бити меда по тако ниској цени као што је овај увезен из Молдавије. Ипак, још није познато по којој цени се продаје потрошачима, а саговорници „Политике” истичу како очекују да ће се овај мед наћи у продаји обележен као „мешавина медова изван ЕУ”, тако да купци практично ни неће знати поуздано одакле он долази нити какав производ купују. Према незваничним информацијама, могуће је да је овај мед заправо пореклом из Кине, а упућени очекују да ће се увоз наставити. У СПОС-у кажу да је увоз меда легитиман и легалан, јер привреда тражи профит и тражиће га на слободном тржишту. – Проблем је само у томе што је то некоректно према домаћим произвођачима – истичу они.

Када је реч о купцима, за њих је најважније да буду тачно информисани о производу који купују, посебно сада, када се због кризе свуда фаворизује домаћа производња. У прилог домаћем меду иде и квалитет јер је Србија произвођач једне од најцењеније врсте меда у Европи. Међутим, у већини европских држава већ годинама се јефтини мед продаје као мешавина више врста меда. Често се на декларацијама истиче да је то мед из више земаља, а домаће производње су у запећку јер се купци руководе ценом. У Хрватској је рецимо на тржишту пронађена тегла у којој је био мед из чак 10 земаља. Пчеларима највеће главобоље задаје кинески мед, који је прошле године нуђен за 1,4 евра, по килограму, а било је чак и периода када је коштао мање од евра. Док су некада доминантни „плагијати” били од глукозно-фруктозног сирупа, лажни мед се сада прави од чистог шећера. Кина је, уз ЕУ, иначе највећи светски произвођач меда, али се сумња да овако ниска произвођачка цена не може да се постигне уз поштовање свих произвођачких правила. Спекулише се да се овако јефтин мед добија тако што пчелари врцају незрео мед, а онда га индустријски дорађују. То јесте мед, али не врхунски, који је сазрео на природан начин.

Аутор: Ј. Антељ – И. Албуновић, Политика.рс