Колико је убица Срба, самоубица, умрлих пре и после Поточара сахрањено у Меморијалном центру као наводне сребреничке жртве!

Контроверзе које окружују евиденцију и идентификацију сахрањених у меморијалном центру Поточари отварају простор за дубљу анализу како локалних тако и међународних наратива који обликују наше разумевање ових трагичних догађаја.

Сребреница, дефинисана Уједињеним нацијама као “заштићена зона”, била је поприште једног од тешких догађаја током рата у Босни и Херцеговини. Упркос тој ознаци, 1995. године десио се поменути злочин. Меморијални центар Поточари основан је као место сећања на те жртве, али и као симбол међународне правде и помирења, међутим смер његовог оснивања отишао је путем маниуплација и још већег раздора између Срба и муслимана.

Истраживања и извештаји, укључујући рад историчара Миливоја Иванишевића, указују на могуће манипулације у идентификацији жртава које су сахрањене у Поточарима.

Неки од кључних проблема укључују:

Непрецизности у евиденцији жртава

Један од кључних изазова са којим се суочава Меморијални центар Поточари јесте питање прецизности у евиденцији жртава које су сахрањене на овом месту. Постоје наводи да су међу сахрањенима особе које су преминуле пре самих догађаја у Сребреници 1995. године, као и оне које су умрле након тог периода. Овакве непрецизности могу знатно компликовати перцепцију и разумевање стварних догађаја, као и процес меморијализације који би требао бити заснован на веродостојним и тачним информацијама.

Ово укључује и особе које су умрле природном смрћу или су биле жртве сукоба на другим локацијама у Босни и Херцеговини. Такве непрецизности могу бити последица више фактора, укључујући административне грешке, недостатак адекватне документације, или чак намерну манипулацију евиденцијама у политичке или друге сврхе.

Овако озбиљна питања у вези са евиденцијом жртава постављају дилему о транспарентности процеса меморијализације. Транспарентност је кључна како би се очувало достојанство жртава и осигурало да меморијална места служе као поуздани извори историјске истине. Поред тога, тачност евиденције директно утиче на процесе правде, помирења и колективног сећања у постконфликтним друштвима.

Да би се превазишли ови изазови, потребно је спровести темељну ревизију и верификацију свих евиденција жртава сахрањених у Меморијалном центру Поточари. То захтева мултидисциплинарни приступ који укључује историчаре, форензичаре, правне стручњаке и представнике заједница, како би се заједнички радило на стварању што прецизнијег и објективнијег записа о жртвама Сребренице.

Документ

Присуство бораца међу цивилима

Документација и сведочења из периода рата у Босни и Херцеговини указују на сложену ситуацију у којој се међу жртвама сахрањеним у Меморијалном центру Поточари налазе и бивши борци, што додатно компликује наратив о цивилним жртвама Сребренице.

У контексту међународног права и правила ратовања, разликовање између цивилних и војних жртава је од суштинског значаја, не само за правну евалуацију сукоба, већ и за процесе помирења и изградње мира. Присуство бораца у евиденцији цивилних жртава може се тумачити на више начина, укључујући могућност да су ови бивши борци били разоружани и да нису активно учествовали у непријатељствима у време своје смрти. Међутим,и овакви случајеви захтевају темељиту истрагу како би се разјасниле околности под којима су ове особе постале жртве.

Проблем присуства бораца међу цивилима у Меморијалном центру Поточари такође покреће питања о методама идентификације и класификације које користе како локалне тако и међународне институције које су задужене за процесе меморијализације и документацију ратних злочина. Да би се очувала историјска тачност и обезбедио правни и морални интегритет меморијализације, неопходно је провести ригорозне форензичке и архивске анализе које могу адекватно раздвојити цивилне од војних жртава.

Политичке и војне манипулације: Сложеност ситуације у Сребреници

Разматрање политичких и војних одлука које су претходиле паду Сребренице, као и улоге међународне заједнице, открива дубоку сложеност ситуације која трансцендирају једноставне категоризације добра и зла. Сведочења и документација из тог периода указују на низ политичких и војних манипулација које су значајно утицале на ток догађаја и начин на који су интерпретирани.

Претходне политичке одлуке, како локалних тако и међународних актера, играле су кључну улогу у ескалацији сукоба у Сребреници. Извештаји и сведочења указују на то да су политички лидери често користили Сребреницу као средство за остваривање ширих стратешких циљева, што је укључивало и манипулацију међународним перцепцијама и ангажовањем. Овакве политичке одлуке су допринеле не само директним сукобима, већ и створиле оквир у којем су војни лидери могли да делују са већим степеном аутономије.

Улога међународне заједнице

Међународна заједница, укључујући Уједињене нације и различите државне и невладине актере, играла је амбивалентну улогу у догађајима у Сребреници. Док је са једне стране било покушаја да се интервенише и заштити цивилно становништво, с друге стране постоје сведочења и докази о недостатку одлучности, па чак и о грешкама које су допринеле трагедији. Ова двојност улога међународне заједнице показује како су глобални политички и војни интереси често преовладавали над принципима хуманитарног права и заштите људских права.

Анализа наратива који су се развијали око Сребренице показује како локални политички интереси као и међународни притисци обликују колективно сећање. Питање је до које мере је могуће постићи објективну истину у таквим условима и какве последице то има на процесе помирења и правде.

Милутин Недељковић / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: