Пољопривредник у центру Београда: Од микробиља до макро зараде

0

(Фото: Depositphotos, stevanovicigor)

Баште на крововима зграда хит су у Европи, а тај тренд следе и у Србији. Од једне малене у стану почела је и Јана Миторвић, а данас јој је то посао од ког живи.

Бити пољопривредник у центру Београда- могуће је, а Јана Митровић најбољи је пример тога. Пре четири године у стану је почела да гаји микробиље, клице и јестиво цвеће. .

Са свега пет врста биљака, стигла је до тога да сада у њеној вертикалној башти између осталог можете пронаћи броколи, ротквице, лук, грашак, зачинско биље, пише РТС.



“Сећам се, крша по поду, земље расуте, свега тога, али некако је јако лепо када ви нисте по струци ни биолог, нити сте гајили било шта осим собног цвећа. Онда је јако узбудљиво када видите да је то расте, а ви сте га посејали и онда сам се осећала као неки природњак баш ми је било лепо”, сећа се Јана.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Добар осећај плус жеља да деци посвети више времена, ову економисткињу навели су на то да рад у канцеларији замени сопственом производњом.

Од три полице у стану за годину дана Јанина производња се толико проширила да је стан постао претесан. Данас у много већем простору гаји више од 20 врста микробиља и снабдева око стотину ресторана у Београду, Новом Саду и Суботици.

Микробиље које узимају од ње у ресторанима углавном користе како би обогатили изглед, али и укус јела на тањиру. Међутим до овог позмашаног броја клијената и није било тако лако доћи.

Прочитајте још:  Малта протерује децу из Србије?



“Већина људи није знала шта је то, наравно у оним мало бољим ресторанима су знали, јер су се кувари сусретали у иностранству са сличним производима, па смо некако почели, остављали смо пуно тога на пробу, давали гратисе, да би се људи упознали, да би пробали да ставе то на тањир и видели како изгледа”, објашњава предузетница.

А да би се и сама потпуно упознала са узгајањем биљака упутила се у Загреб код породице која се већ бавила овим послом, како би добила корисне савете. Потом је регистровала пољопривредно газдинство.

“Осамдесетих година су у Америци почели да гаје микробиље, наравно ми са свиме каснимо па и са овим трендом. У суштини већина развијених европских земаља увелико гаји микробиље, Холандија је један од јачих произвођача микробиља, Енглеска, мислим да доста има у Италији, у региону је то Мађарска. Ту се клице могу наћи у супермаркетима, тако да смо ми мало закаснили, али ево дошли смо ипак дотле”, каже Јана.

Kада је реч о производњи она је различита за сваку врсту. Неко семе се пре наклијавања потапа, неко се сеје директно, а неко наклијава. Оно што је заједничко јесте да се гаји у контолисаним условима, без пестицида. Све што је потребно су земља, вода, ваздух и осветљење.



“Ми смо у сарадњи са домаћим произвођачима семена дошли до тога да узгајимо нешто што није било раније овде могуће наћи, на наш мали наговор су почели да производе неко семе којег раније није било, рецимо амаранта није било, тако да смо једну количину семена поклонили произвођачима као би они узгајали семе за нас овде и да не морамо да га увозимо”, наводи предузетница.

Прочитајте још:  Увозимо традиционалне српске производе: Има ли домаћи кромпир шансе против увозног

Kада пробате листић било које од ових биљака имаћете утисак као да једете плод. Тако ће вас ротквица освежити, а од сунцокрета нећете моћи да се одбраните баш као када га грицкате. Јана објашњава да је то због тога што млади изданци садрже концентроване витамине, неки чак до 40 посто у односу на одраслу биљку. Зато ово биље није само на јеловнику ресторана.

“Биљке на собној температури имају утисак да је пролеће и оне ће расти докле год им то простор дозвољава, дакле ако их расадите добићете одраслу јединку биљке, али ако одлучите да их држите у фрижидеру остаће на микронивоу наредних седам дана”, објашњава Јана.

То што нешто стално расте око ње, чини је нарочито срећном, па чак и кад је раст конкуренције у питању. Она је покреће да прати трендове и обогаћује понуду, јер је свесна да само тако може да задржи место на тржишту које је обезбедила.



РТС

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *