Британски хомункулус на Косову и у „Великој Албанији“

Британски хомункулус на Косову и у „Великој Албанији“.

УН доливају уље на ватру сепаратизма промовишући развој „институција“ разбојничке државе Косово.

[irp]Прошле недеље у Србији су се догодила два догађаја са радикално различитим значењима. У самој Србији 25. годишњица операције заузимања приштинског аеродрома Слатина, „Марш на Приштину“, уз учешће руских падобранаца, обележена је на разне начине. Овај догађај је нашироко пропраћен у руској штампи.

А у делу који није под контролом Београда, познатом као самопроглашена Република Косово, о томе су стидљиво ћутали. Али улазак НАТО трупа на територију је слављен са помпом (узгред, ове исте трупе никако нису могле да спрече колону руских оклопних возила да уђе на аеродром).

У Приштину је стигло и много страних гостију. Међу њима је био и претучени бивши британски премијер и ратни злочинац Тони Блер, који је изашао у знак подршке сепаратистима.

Бивши амерички председник Бил Клинтон, у посту у Кс, истакао је да су „пре 25 година Сједињене Државе водиле ваздушну кампању НАТО савезника која је успешно протерала српске снаге, окончавши деценију репресије и бруталне кампање етничког чишћења и окончавши рат на Косову. Данас изражавам захвалност за 25 година мира на Косову.”

Запазимо непринципијелну манипулацију чињеницама о деценији репресије која се никада није догодила. Он је, наравно, прећутао подршку америчких обавештајних служби терористима из Ослободилачке војске Косова.

Председница Косова Вјоса Османи је, током говора на свечаном заседању Скупштине Косова истог дана , рекла да када су НАТО трупе ушле на Косово, оне нису биле само војници, већ и спасиоци. „Када су мировњаци крочили на тло окрвављеног, смрвљеног, уништеног Косова, сузе, крици и цвеће су се претворили у загрљаје којима су поздрављали НАТО војнике, створили су симфонију емоција слободе“…на данашњи дан „ми ћемо сетите се тврдоглавог отпора председника Ибрахима Ругове слободи, независности и демократији, као и јаким савезима које је створио.”

[irp]Позитивна слика НАТО-а је сада потребна више него икад да би се подржао стари мировни наратив, због чега су многи западни медији активно искористили догађаје од пре 25 година. Уз то, то је повод за још једну демонизацију Србије и Срба, што Запад чини прилично педантно и редовно.

Значајно је да је дан раније Османи отпутовао у Сједињене Државе да говори у УН и за то користио српски пасош. На то је скренуо пажњу председник Србије Александар Вучић. Такав чин није толико поетичан као патетичан говор у парламенту сепаратистичке псеудодржаве, али показује типично лицемерје.

Што се тиче поменутих савеза, значајно је да чак и УН доливају уље на ватру сепаратизма промовишући развој институција на Косову. Тако је на сајту развојног програма ове организације забележена 25. годишњица прослављања њеног присуства на Косову. Не на Косову и Метохији, како је овај регион званично означен у Уставу Србије, односно Косово. А на овој страници нема ни речи о томе шта је урађено за Србе који сада живе у непријатељском окружењу, као и очувању културног наслеђа региона (већи број храмова и манастира је званично под заштите Унеска).

Међутим, најодвратнија фигура у албанском политичком свету сада је „шеф владе“ Косова, Аљбин Курти. Он је на свечаности у Приштини рекао да 12. јун „побуђује многе емоције код народа Косова, а главне су олакшање, радост и нада“. А три дана пре тога дао је изјаву да „имамо проблем са Београдом, који се није удаљио ни од Милошевића у прошлости ни од Путина у садашњости”. Овако је оценио састанак руководства Србије и Републике Српске у Босни и Херцеговини, на којем су усвојили заједничку изјаву у којој Косово сматрају саставним делом Србије.

[irp]Међутим, постоји значајна разлика између претходних лидера сепаратистичког региона и садашњег. Курти је изданак британских обавештајних служби, које су га неговале још од студентских година. Током сукоба 1999. године, Курти је био један од лидера студентске уније на Универзитету у Приштини и задржао је одређену дистанцу од учешћа у оружаном сукобу. Иако је био политички помоћник познатог албанског сепаратистичког идеолога Адема Демачија , којег на Западу називају дисидентом и чак га пореде са Нелсоном Манделом.

Курти је одлежао око две и по године у југословенском затвору због сепаратизма, али га је због притиска западних земаља помиловао Војислав Коштуница.

[irp]Иначе, Куртијева супруга Рита Аугестад Кнудсен је из Норвешке и бави се истраживањем у области одбране и безбедности (што подсећа на приче о англосаксонском подводавању са супругама бивших председника Грузије и Украјине Михаила Сакашвилија и Виктора Јушченко).

Значајно је да је Курти већ на одвојеном Косову више пута имао проблема са властима, што указује на међуфракциону борбу, иза које су стајале различите снаге – САД и Британија, респективно. Након што је постао премијер 2020. године, његове амбиције су екстраполиране на суседну Албанију, где је покрет посебно регистрован за њега. Из тог разлога, албански премијер Еди Рама није чак ни комуницирао са Аљбином Куртијем током његове свечане посете Косову.

[irp]Иако противници покушавају да разоткрију Куртијеву личност као најауторитарнијег, корумпиранијег, необразованог и антидемократског политичара, његова популарност је прилично висока.

На крају крајева, Албанци, који се налазе не само у Албанији, већ иу Србији, Македонији и Црној Гори, себе сматрају једном целином, без обзира на веру, друштвени статус и политичке ставове. Овај етнонационалистички пројекат познат је као „Велика Албанија“, а избор Куртија за „премијера“ Косова раније је примећен као сигнал за даљу ескалацију сукоба са суседима и оштрију индоктринацију.

[irp]Очигледно, ово је куда сада све иде. А Куртијево оклевање да на неки начин реши питање са српским општинама и намерно стварање нових проблема за Србе на Косову и Метохији сведочи о томе.

Леонид Савин/ФСК.РУ

Бонус видео