Београд тоне, док се гради стадион од милијарду евра

Према проценама стручњака, за решавање проблема канализације у Београду би било потребно знатно мање новца него што се тренутно планира за стадион.

Недавно олујно невреме у Дубаију, највеће у последњих 75 година, нанело је значајну штету граду, откривајући критичне слабости у његовој инфраструктури. Са падавинама које су претвориле улице у реке и паралисале аеродром, Дубаи је био принуђен да хитно реагује. Режим у Дубаију је одмах најавио план вредан 8 милијарди долара за изградњу новог система за одводњавање атмосферских вода. Овај систем ће омогућити граду да апсорбује преко 20 милиона кубних метара воде дневно и повећаће капацитет за одводњавање кишнице за 700% до 2033. године​​.

Насупрот томе, Београд је јуче доживео сличну природну непогоду, са обилним падавинама које су изазвале хаос и колапс у граду. Поплављене улице, застоји у саобраћају и штета на инфраструктури поново су показали рањивост главног града Србије на екстремне временске услове. Међутим, уместо да се фокусира на улагање у побољшање градске инфраструктуре, београдски режим је одлучио да огромне суме новца уложи у изградњу новог националног стадиона.

“Београд тоне док се гради стадион за милијарду евра”

Пројекат изградње Националног стадиона у Сурчину, који ће коштати више од милијарду евра, представља значајно финансијско оптерећење за град​​ ​. Критичари се питају да ли је то најбољи начин трошења јавних средстава у тренутку када су инфраструктурни проблеми толико евидентни.

Милош Симић, економски аналитичар, истиче за Васељенску да би приоритет требало да буде улагање у инфраструктуру, а не у стадион.

“Резултати на Европском првенству у фудбалу показују да изградња стадиона не гарантује спортске успехе. Напротив, улагање у модернизацију канализационог система и друге критичне инфраструктуре би имало далекосежније позитивне ефекте на квалитет живота грађана,” наводи Симић.

“Инфраструктура пре стадиона: Шта Београд може научити од Дубаија”

Према проценама стручњака, за решавање проблема канализације у Београду би било потребно знатно мање новца него што се тренутно планира за стадион. На пример, реконструкција и модернизација канализационог система би коштала око 100 милиона евра, што је знатно мање од милијарду евра предвиђених за стадион. Оваква инвестиција би не само побољшала квалитет живота грађана, већ би и значајно смањила трошкове штете од будућих природних непогода.

“Док Дубаи препознаје важност улагања у инфраструктуру како би се спречиле будуће катастрофе, Београд наставља да занемарује основне потребе својих грађана у корист престижних пројеката. Време је да се приоритети преусмере и да се ресурси уложе у оно што је стварно потребно,” додаје Симић.

Овај пример из Дубаија показује како правовремена и значајна улагања у инфраструктуру могу направити разлику у будућим климатским изазовима, и како је важно да Београд прати овај пример уместо да троши новац на мање приоритетне пројекте.

Софија Марић / Васељенска