Јуче се није десио никакав “историјски успех” него је Србија постала депонија немачких интереса

Јуче се није десио никакав “историјски успех” него је Србија постала депонија немачких интереса

Јучерашње потписивање Меморандума о стратешком партнерству са Европском унијом, који укључује одрживе сировине, ланце производње батерија и електричних возила, представљено је као велики корак ка чланству Србије у ЕУ.

Међутим, испод површине овог наизглед значајног догађаја, крије се нешто потпуно супротно: Србија је овим меморандумом заправо постала депонија немачких интереса, а овај приказ као “историјски успех” је ударац на здрав разум.

Србија је овим меморандумом практично постала економска колонија Немачке. Уместо да ово буде корак ка равноправном партнерству, реалност је да се Србија сада налази у позицији где обезбеђује више од 20 одсто укупне производње јадарита за ауто-индустрију у Европи. Ово значи да ће наша земља служити као извор сировина, док ће највећи профити и користи од производње завршити у рукама немачких корпорација.

Пројекат Јадар се представља као велика победа, са обећањем о 20.000 нових радних места и шест милијарди евра директних инвестиција. Међутим, ове бројке служе као димна завеса за праве намере: Србија ће постати хаб за прераду сировина, што ће довести до еколошких проблема и експлоатације радне снаге. Ово није економски препород, већ модерна форма експлоатације у којој профит иде у руке страних инвеститора, док Србија остаје са последицама.

Представљање Вучићевог потеза као историјског је покушај да се прикрије права намера иза овог меморандума. Реалност је да је Србија овим уговором изгубила део свог суверенитета, постајући још више зависна од интереса Европске уније и Немачке. Уместо да се обезбеди будућност Србије, како се тврди, овај потез води ка дугорочној економској и политичкој зависности.

Јучерашњи дан ће се памтити, али не као дан великог успеха, већ као дан када је Србија званично постала депонија немачких интереса. Ово није победа, већ пораз здравог разума и националног достојанства. Србија заслужује бољу будућност од оне у којој служи као ресурс за туђе економске интересе.

Милутин Недељковић / Васељенска