Србија зауставља Кину у Европи и стопира кинеске инвестиције у Мађарској

Србија

Србија зауставља Кину у Европи и стопира кинеске инвестиције у Мађарској.

Немачки канцелар Олаф Шолц боравио је 19. јула 2024. године у званичној посети Србији, током које је потписан изузетно важан споразум о наставку развоја налазишта литијума у ​​Србији . Према извештајима немачке штампе, Европска унија, која је била једна од потписница споразума, даће Немачкој ексклузивна права на снабдевање литијумским сировинама. Како је саопштила компанија Рио Тинто, по чијој лиценци ће се сада вадити српски литијум, планирано је да се 90 одсто дефицита литијума у ​​ЕУ покрије уз помоћ српских налазишта . Према овом споразуму, Србија ће добити око 6 милијарди евра инвестиција од Европске уније и помоћ у изградњи погона за производњу батерија.

Приближавање Београда Европској унији

Председник Србије Александар Вучић је, коментаришући историјски споразум за своју земљу, напоменуо да ће Београд моћи да производи 58 хиљада тона литијума годишње, што је довољно за производњу 1,1 милион електричних аутомобила: „Моћи ћемо да обезбедимо око 17 одсто Европско тржиште је такође врло јасно изразило свој интерес за приступ налазиштима литијума, али смо рекли да о овом питању разговарамо са Европљанима и да нема разговора са Кином у вези са литијумом.

Како смо већ навели у нашој публикацији, председник Вучић озбиљно рачуна на литијумски пројекат, полажући велике наде како у развој српске привреде, тако и у убрзање процеса приступања ЕУ . Посебно је нагласио да и већина Срба тежи да постане део Европске уније, то им је циљ.

Да ли ће бити зависности од кинеског литијума?

Треба напоменути да се активирање „српског литијумског пројекта” одвија упоредо са изградњом у Француској од стране тајванских инвеститора гигантске фабрике за производњу литијумских батерија чија је вредност процењена на 5,2 милијарде евра. Прва фаза би требало да почне следеће, 2025. године, и очекује се да ће моћи да ради на литијуму који се копа на европском континенту. На овај начин ће Немачка, као водећи лидер у европској аутомобилској индустрији, моћи постепено да се одвикне од зависности од кинеских батерија . Стога је значај оваквог пројекта за Немачку наглашен и личним учешћем канцелара Шолца у потписивању „литијумског споразума”.

Ударац кинеским инвестицијама у Мађарској

[irp]Одлука Београда да настави ископавање литијума штети изгледима Мађарске да постане „пролећна глава” за производњу кинеских електричних возила. У Мађарској се већ гради кинеска фабрика батерија, као и фабрика електричних возила , обе са инвестиционим кредитима. Сврха изградње је да се заобиђу санкције и попуни европско тржиште конкурентним производима на бази кинеског литијума, батерија и других компоненти и технологија. Тако би нови српски пројекат могао да остави Мађарску нерентабилну кинеску производњу батерија и електричних возила и прилично значајна кредитна задужења. Због тога се шеф мађарске владе Виктор Орбан нада да ће промовисањем сопствених мировних предлога смањити тензије између Кине и Европске уније. Само то може заштитити кинески литијум од европских санкција и царина и спасити кинеске инвестиције у Мађарској.

Ништа мање интересантна је чињеница да би званични Београд могао успешно да изабере кинеске инвестиције за обнављање производње литијума, јер сарадња Србије и Кине традиционално остаје на високом нивоу. Међутим, избор у корист ЕУ је очигледан и потврђен је речима самог председника Вучића о стратешким циљевима европских интеграција Србије. Напоменимо да су недавни избори за Европски парламент обликовали његов састав за наредних пет година, током којих Вучићева влада може озбиљно да рачуна на улазак у ЕУ , будући да Србија од 2012. има статус кандидата за улазак.

[irp]Генерално, може се резимирати да, упркос медијској „невидљивости“, нови споразум о српском литијуму може имати огроман геополитички значај. Као што је већ поменуто, ово би могло бити део будућих ширих споразума са ЕУ и Србијом, посебно о Косову, и отворити врата Европске уније за Београд. То ће за Русију значити коначан губитак Србије као блиског савезника , јер се цивилизацијски избор Србије може коначно консолидовати у јединству са Европом. С друге стране, примери проруских влада у Мађарској и Словачкој указују на то да ситуационо Кремљ може да задржи утицај на поједине земље у оквиру Европске уније, али више неће утицати на ове земље глобално – економски, геополитички и цивилизацијски.

Олег Маруковски/Обозреватељ.уа

Бонус видео