Од Отпора до ПроГласа: Да ли се протест политизује и планира Беомајдан

Протести који се припремају у Београду 10. августа, а који наводно имају за циљ заштиту животне средине и спречавање рударења литијума, све више добијају политичку конотацију која у великој мери нарушава њихов оригинални смисао. У средишту ових догађаја је иницијатива „ПроГлас“, која је, уз подршку појединих невладиних организација, искористила оправдани народни бес због потенцијалне експлоатације литијума за своје политичке циљеве.

Прича је увек иста, организатори обојених револуција никада не гурају странке у први план јер се добро зна да људи дубоко презиру издајничке и анационалне партије и политичаре, па се тако као носилац протестне идеје и квазиграђанске побуне одједанпут у јавности појављује нови ,,неупрљани“ и изразито нестраначки покрет, који је најчешће, али не нужно омладинског или студентског карактера – 5. октобра 2000. године у Србији је то био Отпор!, у Грузији 2003. године ,,Доста!“ (Кмара!) а у Украјини 2004. године носио је назив ,,Време је!“ (Пора).

Наиме, већина грађана која подржава ове протесте чини то из искрене забринутости за своју животну средину и будућност своје деце. Међутим, постаје све очигледније да главни организатори имају другачије намере. „ПроГлас“ и поједине НВО, који су наводно главни заговорници еколошких вредности, показују да им није проблем сам процес рударења, већ ко спроводи тај процес и који је режим на власти у тренутку када се рударење одвија.

Ова ситуација открива право лице ових организација. Уколико би они били на власти, ПроГлас, али и поједини политичари попут Бранислава Јованчићевића из Демократске странке,  тврде да би рударење било „еколошки чисто“ и да би се спроводило под њиховим условима. Овим се јасно показује да проблем није у самом рударењу, већ у политичкој борби за власт. Ово преузимање протеста није ништа друго до реприза кампање „Србија против насиља“, где је такође покушано да се оправдани бес грађана искористи за политичке сврхе.

Ситуација је додатно забрињавајућа имајући у виду поруке које су стигле пре протеста. Неки аналитичари и политички експерти упозоравају да се овде ради о припреми за „Бео-мајдан“, сценарију који је већ виђен у Украјини и Грузији. Русија је такође изразила забринутост, поредећи ове догађаје са ситуацијама које су довеле до грађанских сукоба и насилног свргавања власти у тим земљама.

Оно што је посебно важно истаћи јесте да тема литијума и рударења мора остати на нивоу читавог друштва, као питање које захтева широку дебату и консензус, а не као алат за политичке обрачуне и насилно преузимање власти. Овакво злоупотребљавање оправданих еколошких питања за политичке циљеве не само да нарушава поверење грађана, већ и уноси додатне поделе у већ поларизовано друштво.

Ови грађани су искрено забринути за своју земљу и не желе да буду део политичке игре која има за циљ дестабилизацију државе и оваква ситуација лако може ескалирати у сукобе, јер се различити интереси и идеологије сударају на улицама Београда.

Политиколошки стручњаци за обојене револуције јако добро знају да је модел њиховог спровођења непогрешиво исти – изазивање дестабилизације у друштву ради стварања оправдања за насилно свргавање са власти највиших државних представника ,,земље мете“, а све у циљу промене њене актуелне спољнополитичке оријентације.

Када све саберемо, није тешко закључити да су у Србији у овом тренутку присутни сви наведени предуслови за отпочињање Бео-мајдана – ПроГлас (OТПОР), систематска кампања сатанизовања председника Србије, као и специфична међународна позиције наше земље због принципијелног става Србије у погледу неодступања од независне и суверене политике и поштовања међународног јавног права.