Сарадници службе под контролом: Ево зашто Златко Кокановић и Небојша Петковић нису дошли на састанак са Вучићем

Јучерашњи састанак председника Александра Вучића са грађанима Малог Зворника отворио је многа питања, али и још једном показао праву природу неких од најгласнијих критичара владиних планова.

Главна тема овог сусрета био је рудник литијума, питање које већ месецима привлачи пажњу јавности и еколошких организација. Ипак, и поред прилике да се на лицу места изнесу аргументи и укрсте мишљења, већина оних који су се декларисали као заштитници животне средине одлучила је да се не појави.

Нико од еколошких организација није хтео да дође и уживо, пред целим народом Вучићу саспе истину и чињенице у лице, поентира и заврши причу. Зашто не би дошли локалци и искористили прилику да реше своје проблеме кад већ нико није хтео, а могли су и Кокановић, Петковић и глумице.…

— Ана Драговић (@dragoviceva) August 15, 2024

Вреди напоменути да је једини представник струке који је присуствовао овом скупу била проф. др Сања Сака, која је независни стручњак и није део организованих еколошких покрета. Њено присуство показује да постоје они који су спремни да отворено разговарају о овој теми и размене аргументе на бази стручности и научних чињеница.

Doktor Sanja Saka naučni savetnik u borbi protiv Rio Tinta.
Nastala šteta i to samo iskopavanja radi istraživanja. Bez rudarenja.
Bez ekstrakcije…

Neće kopati 👊👊👊

14.08.2024 pic.twitter.com/4CpTXwSiA4

— Danijela Rankovic (@DanijelaRankov4) August 14, 2024

Супротно томе, одсуство кључних личности из еколошких покрета, као што су Златко Кокановић и Небојша Петковић, само потврђује сумње које су се дуго провлачиле кроз јавност.

Васељенска је више пута извештавала о везама Златка Кокановића са Безбедносно-информативном агенцијом и његовим отвореним симпатијама које показује према Служби. Ова информација додатно објашњава разлог због којег он и други представници еколошких покрета нису били присутни на састанку у Малом Зворнику. Остаје утисак да су ти исти људи, који су месецима раније тражили јавно сучељавање и дијалог, одустали јер нису добили дозволу од оних који их у суштини контролишу.

Оваква ситуација није нова. Јавност је већ била сведок сличних сценарија, где су поједини еколошки активисти били веома гласни у својим захтевима, али су када је дошло време за конкретне кораке и сучељавање са супротним аргументима, мистериозно одустајали или се повлачили.

Ово изостајање није само пропуштена прилика да се јавности представе аргументи, већ и јасан показатељ да су акције тих организација више вођене неким другим интересима него истинском бригом за животну средину.

Златко Кокановић, који је дуго био једна од водећих фигура у протестима против рудника литијума, својим поступцима само додатно појачава сумње да је његова улога у овом процесу далеко од независне.

С. М. / Васељенска