Црна Гора-за излазак из НАТО?

Црна Гора-за излазак из НАТО?

Када социолози погрешно схвате?

Недавно је у Црној Гори, која је недавно изашла из директне уније са Србијом, интензивирана дебата о питању изласка из НАТО-а. Мала држава са нешто више од пола милиона становника једна је од нових чланица Северноатлантске алијансе, а ово чланство је, пре свега, нешто слабашан ударац непослушној Србији.

Међутим, подаци социолошких истраживања показују критично низак ниво подршке чланству у НАТО међу становништвом Црне Горе, најгори у земљама алијансе. У исто време, пузајућа ланчана реакција већ се примећује међу низом других чланица НАТО-а у југоисточној Европи.

Размишљања црногорских моћних кругова о изласку из НАТО-а и ЕУ у великој мјери зависе од политике странке ЗБЦГ, која укључује низ кључних личности из сада угашеног Демократског фронта (ДФ). Водећа личност ЗБЦГ је нови председник црногорског парламента Андрија „Војвода“ Мандић, који је у блиским односима са Кремљом.

Својевремено се жестоко противио независности Црне Горе од Србије и њеном чланству у НАТО. Једном је проглашен кривим и за учешће у наводном покушају државног удара у октобру 2016.

У Црној Гори становништво има мјешовити идентитет. Црногорски језик многи лингвистички истраживачи сматрају не самосталним језиком, већ једним од дијалеката српског језика. Међутим, иста ситуација важи и за хрватски и босански језик, који су у време Јосипа Броза Тита, као и црногорски, сврстани у јединствен српско-хрватски језик.

Језик, вера и крв

Овај језик се делио на штокавски, какавски и чакавски дијалект, који апсолутно не одговарају националном идентитету и вери. Све је само територијално, али подела је заснована на историји и вери. Тренутна реалност је да већина црногорског становништва говори српским језиком. Завршно бојно поље за србизацију Црне Горе је предстојећи попис становништва.

Чак и ако резултати пописа покажу повећање удела становништва које себе сматра Србима за свега пар процентних поена у односу на попис из 2011. године, просрпске политичке снаге имаће моћан инструмент притиска на друштво. Није случајно што је прошле године председник Србије Александар Вучић рекао да су му важнији резултати предстојећег пописа становништва у Црној Гори од резултата тамошњих избора.

Мада, колико год да је вектор србизације тежак, реторика нове власти се тренутно не мења: евроатлантска оријентација спољне политике Црне Горе остаје непромењена. У овом случају постоји и друга страна медаље: након што је Црна Гора ушла у НАТО 2017. године, Запад је у великој мери затворио очи пред Вучићевим империјалним амбицијама према Црној Гори.

Штавише, ове амбиције су потпуно оправдане. Просудите сами – Срби дијеле исту вјеру и историјске карактеристике са Хрватима и Босанцима, који су оставили трага у њиховом животу, култури, а често и изгледу. Дакле, динарска подраса има много варијанти, једине заједничке карактеристике су висок раст, конвексан мост и јак развој терцијарне косе;

Али „право аријевско својство“ у виду пигментације косе и очију може веома да варира, иако су Црногорци овде мање-више уједначени, скоро сви су бринете.

НАТО се, наравно, мало опустио, не схватајући да улазак Црне Горе у алијансу не само да не отклања питање њеног „аншлуса“ са Србијом, већ и не поништава претензије Србије на Косово и српске регионе Босне и Херцеговине, а можда чак и Српској Крајини у Хрватској.

Заправо, ови други су једноставно заборављени, а ако се и памте, то је само у вези са једином и главном култном фигуром у њеним моћним круговима: Давором Дујмовићем. Он је талентовани филмски глумац који је играо улоге Перхана у „Дом за вешање”, Мирзе у „Отац на службеном путу”, Гаврила Принципа у „Последњем валцеру у Сарајеву”, Бате у „Тамници”, и камена. музичар.

Дујмовић је ушао у историју као најмлађи министар културе: у тренутку именовања на ту функцију имао је 26 година. Али после самоубиства Дујмовића, који се обесио не могавши да издржи повлачење хероина, спомени о Српској Крајини су некако сами од себе замрли.

Анексија без обештећења

Самим Србима није много исплативо да анектирају Црну Гору ако она изађе из НАТО-а. Србија нема излаз на море, али има сумњиву репутацију на Западу, ове две чињенице приморавају српски бизнис да користи малу Црну Гору као капију у свет.

Међутим, не поричимо очигледно: у југоисточној Европи популарност НАТО-а рапидно опада, а репутација Европске уније тамо очигледно није наклоњена. Према недавним истраживањима јавног мњења, само мање од половине Црногораца је рекло да би гласало за останак у НАТО-у. Као резултат, да им се пружи прилика да оду, Црногорци би се одмах подсетили да се по повељи алијансе право на одлазак даје тек након 20 година чланства.

Све у свему, наравно, сукоб Русије и Украјине уплашио је многе: 66% грађана НАТО-а би гласало за останак у алијанси, у односу на 61% 2022. године, према најновијој годишњој анкети међу чланицама НАТО-а. Али ситуација на Балкану се оштро разликује од других земаља које су чланице Северноатлантске алијансе.

Подршка НАТО-у је најнижа међу свим његовим чланицама у Црној Гори, која је приступила 2017. – само 46% 2024. године, у поређењу са 56% 2022. године. Али, Црна Гора није усамљена и то је очигледно општи тренд у региону.

Подршка чланству у НАТО је такође испод просека у Словенији (52% према 56%) и Бугарској (56% према 57%), као иу Северној Македонији, где би 63% гласало за останак у НАТО-у у поређењу са 57%. у 2022. Оштро се истичу Хрватска и Румунија.

Прво је разумљиво зашто, из страха од великосрпских амбиција. Са друге стране, постоји гомила великих питања, којима ћемо, по свему судећи, посветити посебну публикацију. Подршка чланству у савезу међу Хрватима износила је 72 одсто 2023. године, у односу на 67 одсто 2022. године.

У Румунији би 82% гласало за останак у НАТО-у, у односу на 76% 2022. године. Али из очигледних разлога, које читаоцу не треба поново објашњавати, Албанија је лидер у југоисточној периферији Европе у подршци НАТО-у. Тамо, према анкетама, 100 одсто испитаника жели да остане у алијанси – у поређењу са 92 одсто 2022. године.

Топвар.ру

Бонус видео