НЕБОЈША ЗЕЛЕНОВИЋ – ПРЕКО ЗЕЛЕНЕ АГЕНДЕ ДО ЗЕЛЕНЕ ГРАНЕ

С обзиром на то да је након неуспеха на последњим парламентарним изборима потпуно маргинализован, јер његова политичка странка није освојила потребан број гласова ни за један мандат у Народној скупштини Србије, бивши народни посланик Небојша Зеленовић се сврстао у групу „истрошених“ политичара који покушавају да злоупотребе актуелна питања у вези са пројектом „Јадар“ за личну промоцију и повратак на политичку сцену.

У складу са тим, Зеленовић настоји да се прокламује као један од „лидера“ који своје политичко деловање заснивају на заштити животне средине, а као сламку спаса је препознао „еколошког“ активисту Златка Кокановића, са којим се укључио у организацију „еколошког“ протеста у Шапцу заказаног за 27. септембар ове године. Додуше, Зеленовић и Кокановић то покушавају да прикрију од чланица „Савеза еколошких организација Србије“ (СЕОС), чије руководство чврсто стоји на ставу да политичарима, нарочито таквим као што је Зеленовић, није дозвољено да говоре на њиховим скуповима, јер су уочили да се то лоше одражава на одзив грађана.

Да је та калкулација лидера СЕОСА исправна, потврђује и то што ће се грађани Шапца сигурно запитати како је то Зеленовић одједанпут „позеленео“ и како то да у периоду док је био градоначелник Шапца и народни посланик није потенцирао питање заштите животне средине, с обзиром на то да је „Рио Тинто“ дошао у Србију још 2001. године, за време власти Демократске странке, чији је био функционер, већ се тога сетио тек када је остао без посланичке плате и свих функција. Поред тога, грађани Шапца би могли да се запитају и због чега „свеже озеленели“ Зеленовић тада није указивао на загађење животне средине у руднику у Зајачи на подручју Лознице, чији је власник био његов пријатељ и финансијер Мирослав Богићевић.

О искрености Зеленовићеве забринутости за заштиту животне средине ипак најбоље говори његов став да пословање „Рио Тинта“ у Србији „тренутно није могуће“, јер грађани наводно не верују у државне институције и поштовање закона, те да он није за „потпуну забрану рударења литијума“, већ сматра да би се томе требало приступити „када дође до смене власти и поштовања законских прописа“. У вези са тим, Зеленовић је изгубио из вида да грађани Шапца још увек нису заборавили у којој мери је он, док је био на челу тог града, „поштовао прописе“, те да се још увек коментарише један од његових најбахатијих потеза из тог периода, када је своју тадашњу љубавницу Мирјану Иванић, упркос недостатку квалификација, са места секретарице именовао за високог функционера градске управе.

Јасно је да „еколошки“ активисти попут Кокановића, жељни дела новца којим располажу поједини опозициони политичари, све више откривају своје право лице, а грађани ће им у наредном периоду сасвим сигурно јасно дати до знања шта мисле о њиховом поимању „зелене агенде“.

Новости