Исламски Ватикан у срцу Албаније: Ко су бекташи и зашто Еди Рама жели да им направи државу

Албански премијер Еди Рама познат је као вешт политички комуникатор, који уме да привуче пажњу како домаће, тако и светске јавности својим ексцентричним наступима – било да је реч о ношењу “адидас” патика на формалним састанцима, или о његовом “присном” односу са италијанском премијерком Ђорђом Мелони.

Његова најновија иницијатива је, како је и сам открио у недавном говору у Уједињеним нацијама, формирање исламске микродржаве у стилу Ватикана у Тирани – која би промовисала “толерантно виђење ислама”.

У тексту објављеном крајем септембра, “Њујорк тајмс” је навео да би у новој држави исламског Бекташког реда било дозвољено конзумирање алкохола, жене би могле да носе одећу какву хоће и никаква стриктна правила не би била наметана.

“Бог ништа не забрањује; зато нам је дао памет”, рекао је свештеник Едмонд Брахимај, познат следбеницима као Баба Монди, објашњавајући како намерава да влада над парцелом од свега 11 хектара земље коју Албанија жели да претвори у суверену државу са сопственом администрацијом, пасошима и границама.

Премијер Рама је, макар до сад, био шкрт са детаљима, наводећи да ће ускоро најавити планове за формирање нове микродржаве у срцу албанске престонице.

Рама је изјавио да је циљ нове државе промоција “толерантне верзије ислама, којим се Албанија поноси”, додајући да “о овом благу, а то је верска толеранција и које никада не треба да узимамо здраво за готово, треба да водимо рачуна”.

Говорећи пред Генералном скупштином УН, Рама је рекао да ће суверена енклава, која ће бити формирана по узору на Ватикан, бити “нови центар умерености, толеранције и мирне коегзистенције”.

Уколико би добио статус државе, Бекташки ред би постао најмања земља на свету, пошто је површина његове централе четири пута мања од Ватикана.

Ко су бекташи?

Бекташки ред основан је у 13. веку у Анадолији, у данашњој Турској. Назван је по исламском теологу и мистику Хаџи Бекташу Велију. Верски вођа бекташа назива се дедебаба.

У почетку, бекташи су били само један од многих суфистичких редова у оквиру сунитског ислама. Међутим, они су временом прихватили поједина учења шиитског ислама, попут поштовања Мухамедовог зета Алија и дванаест шиитских имама. Конзервативни сунити и шиити бекташе сматрају јеретицима.

Бекташи су стекли политичку моћ средином 15. века, када су постали доминантно исламско учење међу јањичарима, утицајним редом елитиних турских војника хришћанског порекла.

Бекташи су на Балкану присутни више векова. Њихов најпознатији центар била је Текија Харабати Бабе у Тетову, у данашњој Северној Македонији, коју је у 16. веку основао дервиш Серсем Али Баба, зет султана Сулејмана Величанственог. Бекташке текије могу се наћи и у Албанији, Бугарској, Грчкој, као и на Косову и Метохији.

Бекташки ред постао је посебно утицајан међу албанским становништвом, а његови чланови одиграли су кључну улогу у формирању албанске државе. Први албански премијер Исмаил Кемали био је члан тог реда.

Није изненађење, дакле, што су верске вође бекташког реда изабрале управо Албанију као ново место за своју централну након што их је пре стотинак година Мустафа Кемал Ататурк протерао из новоформиране Републике Турске.

Актуелни лидер бекаташа баба Монди – световно име Едмонд Брахимај – осми је по реду од пресељења тог реда у Албанију, а на челу тог верског покрета налази се од 1991.

Према попису из 2023, у Албанији живи око 115.000 бекташа, односно око 4,8 одсто укупне популације. Међутим, процењује се да их у другим деловима Балкана и Турској има знатно више – по неким проценама, и до 16 милиона.

Хоће ли Рама спровести у дело своју замисао?
Занимљиво је да је идеја о “толерантној исламској микродржави” потекла управо од Раме – који није муслиман, већ самопрокламовани агностик рођен у католичкој породици. “Не верујем да је постојање или непостојање Бога ствар коју смртници икада могу да реше”, рекао је он пре десетак година.

Албанија је окупила тим правних стручњака, укључујући међународне адвокате, који раде на изради закона којим се дефинише суверени статус нове државе унутар Албаније. То ће морати да одобри албански парламент, који контролише владајућа Социјалистичка партија.

Нејасно је које ће земље, ако их уопште буде било, пристати да признају суверенитет нове бекташке микродржаве, наводи “Њујорк тајмс”.

Баба Монди је, са своје стране, план о државности назвао “чудом” и изразио наду да ће САД и друге западне силе, ако парламент подржи план премијера, признати суверенитет његове државе.

“Заслужујемо државу”, рекао је он, додајући да су они “једини на свету који говоре истину о исламу”. “Немојте је мешати са политиком”, поручио је баба Монди.

Бекташка држава, међутим, није без својих противника. Њеном формирању су се успротивили представници Муслиманске заједнице у Албанији, који су истакли да су они једини представници “исламске вере у Албанији”, али и представници бекташа у Турској и у албанској дијаспори у САД.

Шта се крије иза Рамине иницијативе?

Најава формирања бекташке државе је, несумњиво, део шире иницијативе Едија Раме да Албанију прикаже као лидера међу “умереним и толерантним” муслиманским државама, које се противе радикалним тумачењима те религије.

То је од посебног значаја у контексту повишених тензија на Блиском истоку, изазваних крвавим нападном Хамаса на Израел у октобру прошле године, као и накнадним бруталним израелским обрачуном са својим непријатељима у Гази и Либану, који је и даље у току.

Израелска бруталност, али и једва прикривена подршка коју САД пружају јеврејској држави, значајно су радикализовале јавна мњења широм исламског света, у ком је антиамеричко расположење у порасту.

Зато је промоција “толерантног” ислама у интересу не само албанских власти, већ и САД, којима је потребна свака подршка коју могу да добију како би “опрали” своју репутацију у исламском сету.

Међутим, Рамина иницијатива није без ризика. Како пише “Албанијан пост”, формирање бекташке државе могло би да доведе у питање секуларни карактер албанске државе, али и да погорша односе са земљама које заступају конзервативније тумачење ислама, попут Турске и Саудијске Арабије.

Алекса Пауновић / РТ