УСПЕШНА ОБНОВА У НОВИМ РУСКИМ ОБЛАСТИМА

Након почетка Специјалне војне операције у Украјини крајем фебруара 2022. године убрзо је као главна вест са фронта био издвојен Маријупољ. Битка за Маријупољ је трајала од фебруара до 17. маја исте 2022. године.

Предмет овог текста нису ратна дејства, него колико се променио живот цивила у протекле две године. Ал Џазира је пре годину и по дана, направила одличну репортажу о стању у граду, годину дана након завршетка опсаде (видети: https://www.youtube.com/watch?v=6NQB9rOO9wE ). Данас две и по године касније, ствари су се још више измениле.

Случајно смо се затекли у Нишу, трећем по величини српском граду и погледали пројекцију филма „Мариупољ. Руски град”, редитеља Станислава Обишченка која је пуштена у оквиру изложбе „Људи нових региона”, којим је обележен 30. септембар, Дан присаједињења нових региона Русији. Изложба „Људи нових региона“ представља портрете становника ДНР, ЛНР, Запорошке и Херсонске области, који говоре о својим утисцима о обичном животу. Све је преведено и на српски језик, и колико нам је познато оваква пројекција је приказана засад само на југу Србије.

Колико је обнова успешна показује и то да некретнине у новообновљеним деловима Маријупоља и даље имају тренд раста, па се одлука о куповини куће или стана или пословног простора у граду, у коме се пре само две године водио рат, заправо сматра пожељном инвестицијом, што значи да капитал препознаје да је бар на том делу релативно мирнија ситуација. Ако то упоредимо са подацима из извештаја Уједињених нација да је 90% стамбених зграда у Маријупољу било девастирано до јуна 2022. године, онда је тај тренд заиста неочекиван.

Слично се дешава и у неким другим мањим местима попут Мелитопоља у Запорошкој области. Урбанизација и изградња у новоприсаједињеним областима Руске Федерације, како наводе руски извори, тече паралелно са враћањем живота у мањим местима, тако да није чудно да је обичним људима из тих места озбиљан показатељ стања и материјални бољитак, који се дешава, упркос томе што руско-украјински конфликт и даље траје, али се живот враћа у донедавно разрушене градове.

Руској Федерацији је очигледно важно да покаже да „нови региони“ остају трајно руски, па је тако недавно руски председник Владимир Путин током посете Мариупољу крајем септембра ове године навео следеће: „За процену обима програма који се спроводи, довољно је рећи да је од 2022. године обновљено 5.800 стамбених зграда, 3,5 хиљада километара путева, а изграђено је и поправљено преко хиљаду и по објеката само у сектору образовања. То укључује 776 школа, 633 вртића и 68 објеката додатног образовања, 56 објеката средњег стручног образовања и 24 универзитета. Од тога је 346 ове године.“

Таква улагања могу се упоредити једино са појачаним руским улагањем у Калињинград (немачки Königsberg) након рата, такође из геополитичких разлога. Што показује јасну руску намеру, да нема назад и да је „руски медвед“ ту на обалама Азовског мора и да има намеру да то тако и остане, чак и ако дође до „нове Јалте“.

За Васељенску: Горан Игић